Trening i obuka spartanskih vojnika

Trening i obuka spartanskih vojnika

Trening i obuka spartanskih vojnika

Spartanska vojska je prema većini procena bila najsnažnija vojna sila u starom veku. 480. godine pre naše ere. Njene oružane snage su bile toliko savršeno disciplinovane i izvežbane da su vekovima bile dominantne u Antičkoj Grčkoj. Njihov najveći nedostatak je bila njihova malobrojnost ali su to uspeli da nadoknade svojom savršenom disciplinom. Antička Sparta se smatra najkarakterističnijim primerom militarističke države čiji je glavni cilj i smisao postajanja bio u stvaranju zdravih i snažnih vojnika. To sve su uspevali zahvaljujući agogi koja je apsolutno definisala čitav smisao postojanja spartanske države. Trening i obuka spartanskih vojnika trajala je godinama i u nastavku teksta pročitajte sve detalje o stvaranju profesionalnog spartanskog ratnika.

Kada je poćinjala obuka antičkih ratnika?

Vežba Spartanaca su počinjale i pre rođenja deteta tako što su trudne majke bile obavezne da rade specijalne vežbe kako bi rodile snažnu i zdravu decu. Novorođenčad su kupali u vinu kako bi mogli da utvrde koliko je bilo snažno i izdržljivo, te su davali decu starijim Spartancima koji su procenjivali koliko su deca bila zdrava.

Program spartanske obuke  – agoge – započinjao je odvođenjem dečaka u sedmoj godini iz roditeljske kuće i njihovim podvrgavanjem stalnim vežbama za jačanje tela, psihološkoj i socijalnoj edukaciji i vežbama inteligencije.

Od trinaeste godine života agoga je postala intezivnija. Spartanski dečaci su tada postajali spartanski adoscelenti koji su učili kako da marširaju sa punom opremom, bosi kako bi ojačali stopala, što im je davalo ogromnu prednost u odnosu na ostale grčke hoplite. Brigu o fizičkim vežbama je preduzimala država. Prema Plutarhu bilo je zabranjeno postojanje privatnih prostora za vežbanje kako bi vežbanje svih Spartanaca bilo ravnomerno. Tada im je bila dozvoljena i časna krađa, tj. smeli su da kradu hranu, ali da pritom ostanu neotkriveni, inače, su bili kažnjavani šibanjem. U tom dobu oni stiču prijatelje, savetnike i nadzornike, Spartance  između 20 i 30 godina, koji su im bili nešto poput kumova.Dečak je učen da se srodi sa zajednicom kako bi se borio ne za sebe, nego za svoje drugove, nastojeći, iznad svega, da ih ne izneveri i da ih bude dostojan. Tek tada njegovo srce može zaista da prezre strah od smrti; on nadilazi sebe i svojim delima dotiče uzvišenost.

Majica PENTAGON
Pentagon Majicu Eternity poručite OVDE!

Kada spartanski vojnik postaje samostalan?

Sa 15 godina mladići se potpuno samostalno brinu o sebi i tada dobijaju čuveni crveni spartanski ogrtač koji nose do kraja života. Verovalo se da je u ovom periodu mladić najskloniji pravednosti i poštenju i da je to vreme kad se u njemu rađaju vrline hrabrosti, časti i odanosti koje ostaju za celi život i odlučujuće je, primerom starijih, usmeriti i podučiti mladog čoveka kako bi ispravno izabrao svoj put.

Sa 18 godina Spartanac se smatrao odraslim muškarcem i građaninom Sparte – postajao je irenas.  Sa devetnaest godina mladi Spartanci su učestvovali u Kripteji. To je bio godišnji običaj objave rata helotima, kada su mladi Spartanci morali da nađu snažne helote i da ih ubiju. Na taj način su oni prvi put osećali kako je biti u ratu.U tom životnom periodu mladić bi bio poslat u divljinu naoružan samo štapom kako bi preživljavao gotovo nevidljiv i da se sam stara o nužnostima.

Kada Spartanac postaje deo zvanične vojske, a kada punopravni građanin?

Sa navršenih 20 godina vraća se u grad i ulazi u sistem spartanske vojske. Do tridesete godine živi u kasarni, a za to vreme podstiče se na ženidbu, mada se sa ženom viđa samo tajno. Tada Spartanci puštaju kosu, dobijaju potpunu vojnu opremu i pravo da budu izabrani među tri stotine najboljih, kraljevih ličnih pratioca.

Punopravni građani postaju sa 30 godina, kada ravnopravno mogu da učestvuju u političkom životu grada i da žive sa svojim porodicama, s tim da im vojna obaveza traje do 60. godine. Takvim vaspitanjem Sparta je stvarala građane zbog kojih je bila nepobediva i zbog kojih jedina od grčkih gradova nije imala nikakve odbrambene zidine. Sparta je bila nepobediva, afirmisala se kao kompaktna zajednica koja je svojevoljno izabrala izolaciju od spoljašnjeg sveta, prvenstveno kako bi sačuvala svoj način života.

Antička Sparta i danas, vekovima posle njinog nestanka zaokuplja maštu arheologa, kao i ljubitelja istorije.

Ostavite odgovor