Poznati atentati kroz istoriju

Poznati atentati kroz istoriju

Poznati atentati kroz istoriju

Atentat ( lat. attentare: pokušati) je ubistvo ličnosti na visokom državnom položaju kao i ubistvo neke društveno važne i bitne osobe. Postoje profesionalni isplanirani atentati i atentati iz fanatičnih pobuda. Danas visoki državni funkcioneri imaju mnogo jače mere bezbednosti nego što je to bilo ranije. Poznati atentati kroz istoriju su naša današnja tema: od antičkih vremena, pa do previranja u XX veku.

Ubistvo Gaj Julija Cezara u Senatu

Poznati atentati kroz istoriju

Cezar je u krizi rimske republike stekao veliku popularnost među plebstvom, pre svega, svojom darežljivošću. Organizovao je gladijatorske borbe, pozorišne predstave i javne gozbe. 60 godine p.n.e je sklopljen trijumvirat Cezara, Pompeja i Krasa podelivši vlast među sobom. Nakon Krasove smrti dolazi do suparništva Cezara i Pompeja što je dovelo do građanskog rata u kojem je Cezar proterao Pompeja i sa svojom vojskom učvrstio vlast u Rimu. Sva vlast se po prvi put našla u rukama jednog čoveka. Senat ga 44 godine p.n.e proglašava za večitog diktatora. Cezarova vlast je probudila nezadovoljstvo pristalica republike koji su sklopili zaveru protiv njega. Kada je Cezar ušao u većnicu zaverenici su ga okružili i na dogovoreni znak svaki zaverenik mu je zadao jedan ubod nožem a ugledavši Marka Bruta, sina svoje ljubavnice, izogovorio je: ,,Zar i ti sine?’’

Ubistvo Mihaila Obrenovića na Košutnjaku

Poznati atentati kroz istoriju

Knez Mihailo je bio sin Miloša Obrenovića i vladao je kneževinom Srbijom u dva navrata. Bio je vladar prosvećenog apsolutizma. Vodio je agresivnu spoljnu politiku prema Turskoj i radio na udruživanje balkanskih naroda u borbi protiv osmanske vlasti. Dosta je putovao po Evropi i upoznavao najumnije ljude tog perioda. Doprineo je kulturnom razvoju Kneževine Srbije. Iako nema pouzdanih podataka nesumnjivo je da iza njegovog ubistva stoje pristalice Karađorđevića. Izvršioci atentata su braća Radovanović a kao motiv ubistva se može uzeti robija njihovog brata Ljubomira Radovanovića. Dana 29. maja 1868. godine knez Mihailo se u pratnji ađutanta Svetozara Garašanina i 3 žene, među kojima je bila Katarina Konstantinović kojom se nameravao oženiti, uputio kočijom na Košutnjak. U toku vožnje po šumi put su im preprečili zaverenici braća Radovanović u crnim odelima i počeli pucati u pravcu kneza. Ubijen je sa 3 hica a stradala je i majka Katarine, Anka Konstantinović koja je svojim telom pokušala da spreči atentat. Svi zaverenici su uhvaćeni i streljani na Karaburmi.

Atentat na Franca Ferdinanda u Sarajevu

Poznati atentati kroz istoriju

Atentat na Franca Ferdinda i njegovu suprugu Sofiju je izvršio Gavrilo Princip ali je u atentatu učestvovalo desetak pripadnika revolucionarne organizacije ,,Mlada Bosna’’. Direktnu podršku atentatorima su pružili pripadnici Crne ruke tako što su ih obučavali i snabdevali ih oružjem. Naime, na Vidovdan 28. juna 1914. godine austrougarski prsetolonaslednik Franc Ferdinand dolazi u Sarajevo da nadgleda vojne manevre u anektiranoj Bosni i Hercegovini. Brojni zvaničnici su upozoravali Ferdinanda da otkaže svoju posetu zbog bezbednosnih razloga jer se radi o važnom datumu u srpskoj istoriji i da bi njegov dolazak bio protumačen kao provokcija srpskom življu. Širom grada su bili naoružani mladobosanci. Dva atentatora su odustala od atenta dok je Čubrinović smogao hrabrost i bacio bombu na automobil u pokretu ali nije uspeo da naškodi austrougarskom paru. Međutim, pri napuštanju grada vozač automobila je pogrešno skrenuo u usku ulicu sa puno okupljenih ljudi. Iz mase je iskočio Gavrilo Princim i sa dva hica usmrtio Franca Ferdinanda i Sofiju. Nakon toga Austrougarska direktno optužuje Srbiju za atentat i upućuje ultimatum koji Srbija nije mogla prihvatiti.

Atentat na Abrahama Linkolna u pozorištu

Atentat na Abrahama Linkolna koji je izvršio pristalica Konfederacije i protivnik ukidanja ropstva Džon Vilks But kao poslednji trzaj američkog građanskog rata između severa i juga. Već je bilo jasno da su pristalice Unije odnosno sevara bili pobednici građanskog rata protiv pristalicama Konfederacije sa juga. Atentat je izvršen 1865. godine kade je Abraham Linkoln sa svojim telohraniteljem pomnom pratio predstavu sa balkona u jednom pozorištu u Vašingtonu. Pošto je njegov telohranitelj za vreme pauze otišao na piće, Džon Vilks But, inače poznati pozorišni glumac, iskoristio je trenutak i sa leđa usmrtio Abrahama Linkolna hicem u potiljak iz neposredne blizine. Abraham Linkol je tako postao prvi ubijeni američki predsednik.

Ostavite odgovor