PICATINNY ŠINE

PICATINNY ŠINE

Picatinny šine

Picatinny šine danas predstavljaju standard modernog pešadijskog naoružanja u skoro svim kategorijama. Mnogi proizvođači oružja u okviru standardnog kompleta automata, jurišnih pušaka, mitraljeza, pušaka za precizno gađanje, uključuju i standardizovane Picatinny šine.

Picatinny šine predstavljaju taktički dodatak, razvijen od strane američke vojske i usklađen sa STANAG (engl. Standardization Agreement i odnosi se na standarde NATO u oblasti naoružanja i opreme) broj 2324, koji omogućava montiranje dodatne taktičke opreme na oružje. Standardizacijom, Picatinny šine dobijaju oznaku MIL-STD-1913, čije mere moraju poštovati svi proizvođači koji odluče da integrišu ove nosače šina u svoje sisteme. Picatinny šine u stvari predstavljaju aluminijumske dodatke sa paralelnim poprečnim usecima u koje se umeću i pričvršćuju nosači opto-elektronskih uređaja, poput optičkih i neuveličavajućih nišana. Pored ovih, na šine se mogu montirati i laserski obeleživači cilja, taktičke lampe, kamere, jurišni rukohvati, potcevni bacači granata itd.

Ideja

Ideja za izradom standardnih nosača ove vrste potekla je, smatra se, iz lovačkih krugova. Strastveni lovci tragali su za konstrukcionim rešenjima koja bi im omogućila da na svojim puškama istovremeno kombinuju različitu opto-elektronsku opremu, poput, na primer, uređaja za termoosmatranje i uveličavajućeg nišana. Kao prvo standardizovano rešenje označava se takozvana Weaver šina, koja će kasnije postati uzor za izradu modernih Picatinny šina.

Weaver šina

Weaver šine dizajnirao je i patentirao  William Ralph Weaver, za potrebe svoje kompanije W.R. Weaver Co, specijalizovane za izradu optičkih nišana. Konstrukcijski gledano, veoma su slične kasnijim Picatinny šinama, a razlike se odnose na različite dimenzije šina i useka, kao i okolnost da Weaver šine nisu bile podesive po pravcu.

Picatinny šine

Picatinny šine prvi put su upotrebljene na puščanim sistemima karabina rađenih za potrebe američke vojske M16 i M4, konkretno M16A2E4 i M4E1, sredinom devedesetih godina prošlog veka. Šine su dobile naziv po proizvođaču Picatinny Arsenal iz Nju Džersija, SAD, dok je zvanična standardizacija (MIL-STD 1913) usledila 3. februara 1995. godine.

Primena

Picatinny šine sigurno jesu genijalno konstrukcijsko rešenje. Veoma jednostavan dodatak koji omogućava prilagođavanje oružja ne samo potrebama korisnika, već i potrebama različitih zadataka i poslova, čime se uvećava efikasnost korisnika, ali i modularnost oružja. Primera radi, precizna jurišna puška se može „konvertovati“ u policijsku snajpersku pušku za gađanja na distancama do 300 metara, montiranjem optičkog nišanja na gornju šinu, odnosno teleskopskog postolja na donju šinu. Moderni oružani sistemi, po pravilu, opremaju se nosačima šina sa gornje strane oružja, radi montiranja opto-elektronskih uređaja. Sistemi se takođe mogu opremiti nosačima koji se postavljaju na mesto obloge cevi, sa jedne ili obe strane, odnosno ispod cevi. Sa bočnih strana mogu se montirati uređaji poput laserskih obeleživača ciljeva i taktičkih lampi. Sa donje strane može se montirati jurišni rukohvat ili potcevni bacač granata itd.

Ležišta šina se često obeležavaju brojevima kako bi korisnik oružja lakše upamtio na koju poziciju montira konkretnu taktičku opremu, shodno afinitetima. Ipak, jedna od mana Picatinny šina jeste ta da, ukoliko završna obrada nosača nije izvedena valjano, imaju oštre ivice, što može hvat oružja učiniti neudobnim po strelca. Stoga se na šine mogu montirati i ergonomske obloge pothvata oružja.

Ostavite odgovor