Zašto Hrišćanski Vojnici Učestvuju U Ratovima?

– Zašto Hrišćanski Vojnici Učestvuju U Ratovima? –

Kako Hrišćani smeju da ubijaju ratuju kada je Hristova zapovest da se treba moliti za neprijatelje?

Na koji su način Hrišćani shvatali svoju ulogu u ratu i kakvi su bili ratnici?

Vojnici su predstavljali zaštitnike svojih plemana, žena, dece, crkve i same države. Nisu išli u rat kako bi ubijali druge ljude već su išli da bi žrtvovali sebe radi ljudi i stvari koje su njima bitne i koje oni vole. U očima Boga oni su ispadali heroji a ne zli ljudi željni nečije krvi i rata. Išli su u rat vođeni ljubavlju prema svojoj porodici, zavičaju i otadžbini a ne mržnjom prema drugima ili želji za ubijanjem. Zato su imali mnogo snage i borili su se podjednako dobro kao i ostali ratnici ako ne i bolje.

Kako se ponašaju prema neprijateljskim vojnicima, ženi, deci i koja su glavna pravila koja vojnici poštuju?

Bez obzira što su vojnici suprotnih strana bili njihovi neprijatelji Hrišćani su njih prvenstveno gledali kao ljude a tek onda kao neprijatelje. Nihove žene i deca su predstavljali svetinju i nisu ih dirali, strogo su kažnjavali kada se neko ogreši o decu ili žene. Karađorđe kada je saznao da mu je brat silovao devojke naredio je da se obesi i čak ni majka nije smela da ga oplakuje. Prema zatvorenicima su se ponašali korektno i nisu se iživljavali, čak su sa gađenjem gledali narode poput Mlečana koji su zlostavljali svoje zarobljenike.

Milosrđe srpskih vojnika je bilo dokazano mnogo puta a u knjizi „ Solunci govore “ je istaknuto ponašanje srpskog vojnika prema zarobljenom bolesnom Bugarinu. On je bio u tolikim povredama i bolovima da je molio srpskog vojnika da ga ubije kako bi ga spasio muka. Srpski vojnik ga je stavio na svog konja i odveo ga do srpskog logora, na putu do tamo su sreli pobožnog vojvodu Stepu Stepanovića koji je rekao da Srbi ne mogu propasti dok god postoji neki tako dobar čovek među njima. Takođe se izuzetno dobrim čovekom pokazao i srpski vojnik Packo koji je izašao iz rova da bi sahranio neprijatelja, ali je bio upucan i pao je preko njegovog groba.

Glavna pravila koja vojnici poštuju :

Ne upuštati se u nemoralan život

Ne uzimati ništa sa tela pokojnika

Poštovati tuđe

Po mogućnosti ne pucati ka neprijateljima već ka neprijateljskim linijama

Kako Hrišćani smeju da ratuju kada je Hristova zapovest da se treba moliti za neprijatelje ?

Hristova zapovest glasi :

„ Hristos, Gospod naš, zapovedio nam je da se molimo Bogu za one koji nas gone, te da i njima činimo dobro. “

Ova Hristova zapovest se zaista uvažava i veoma je bitno da se poštuje ali je takođe rekao kako je najveća ljubav prema nekome za koga se možemo zauzeti i da bližnje svoje treba da spašavamo od zla. Stoga kao pravilo koje se može izvući iz ova dva pravila je da ako nas neprijatelj vređa ili ako se na bilo koji način loše ophodi prema nama da se svakako molimo za njega, ali ako neprijatelj čini loše stvari našim bližnjim ljudima treba položiti žrtvu i sprečiti ga.