Vatrogasci i vatrogasna udruženja

Vatrogasci i vatrogasna udruženja

Vatrogasci i vatrogasna udruženja

Ko su vatrogasci?

Vatrogasac je spasilac koji je obučen da se bori protiv požara, primarno onih hazardnih vatri koje prete da ugroze živote, građevine i okolinu. Njihov zadatak je, pored gašenja požara, da spašavaju ljude u opasnim situacijama, kako požarnim tako i drugim opasnostima koje su, na primer, izazvane, elementarnim nepogodama. Vatrogasci delaju pod okriljem Vatrogasnog udruženja. Postoje vatrogasci koji su profesionalci, čiji je to primarni posao i koji prolaze intenzivan trening i obuku, a postoje i dobrovoljci u redovima ovih udruženja. U nastavku teksta govorićemo detaljnije o svakoj od ove dve vrste vatrogasaca.

Profesionalni vatrogasci

Profesionalni vatrogasci su pojedinci koji pripadaju vatrogasno-spasilačkim jedinicama Ministarstva unutrašnjih poslova. Svako ko želi da postane deo vatrogasno-spasilačke jedinice mora da zadovolji određene kriterijume kako bi uopšte aplicirao, a zatim da prođe intezivnu obuku. Budući vatrogasac, dakle, mora da bude državljanin Srbije, i da nema dvojno državljanstvo. Takođe, pre apliciranja svaki pojedinac mora da ima odslužen vojni rok. Postoji još kriterijuma koje svaki kandidat treba da zadovoljava, a svaki od njih je uobičajen za sve one koji prisupaju svim jedinicama MUP-a Srbije (na primer: lekarsko uverenje, zatim uverenje da se protiv aplikanta ne vodi krivični postupak, itd). Kada vatrogasci prime signal za dojavu požara, spremni su za manje od jednog minuta da krenu na mesto intervencije. Ovo nije ni malo lako, s obzirom da oprema koju vatrogasci imaju na sebi teži oko 40 kilograma. Pored lične opreme, neohodno je da se proveri da li je ostala vatrogasna oprema u vozilu i tek onda jedinica kreće u misiju spašavanja. Postoji veliki broj različitih vozila koja vatrogasna udruženja koriste, i svaki od njih ima svoju  namenu i funkciju. Pomenućemo samo neka od njih, na primer, cisterne sa vodom ili pak vozila koja sadrže i kran, sa kojih vatrogasci mogu da gase požare na većim visinama.

Dobrovoljni vatrogasci

Svako ko želi da postane dobrovoljni vatrogasac može da se javi Vatrogasnom udruženju. Tamo se pohađa besplatni kurs. To jest, obuku posle koje će imati zvanje vatrogasca. Na ovom kursu svaki kandidat će proći obuku na koje sve načine da ugasi požar. Ali i kako da spreči, odnosno, ne izazove požar. Savremeni način života većini ljudi onemogućava da se intezivno posvete ovom dobrovoljnom delanju, te oni retko dežuraju u vatrogasnom domu. Iako ne mogu da dežuraju, vrlo je bitno da što više civila prođe ovu obuku kako bi mogli da delaju u slučajevima opasnosti što pre. Tačnije, dok se vatra nije rasplamsala. Brzina reagovanja je ključna u gašenju požara. Koliko god da se profesionalni vatrogasni spasioci brzo spremali i kretali, nekad je ključno da civili na licu mesta znaju da ugase požar, to jest, da su prošli obuku u vatrogasnom domu. Sa druge strane, nekada se ovi dobrovoljci mogu poslužiti stečenim znanjem i obezbediti prostor u kome žive i tako sprečiti da do požara uopšte dođe.

Zaštita od požara – najbolje preventivne mere

Za kraj ćemo još pomenuti najbolje mere zaštite od hazardnih vatri. Električni uređaji, instalacije i osigurači koji nisu propisno postavljeni vrlo često znaju da izazovu požar. Krucijalno je da se svi provodnici struje u kući provere, i da se utvrdi njihova ispravnost kako do požara ne bi došlo. Pored neispravne elektrike, može doći do požara i ljudskim nemarom. Tako da uvek treba proveriti da li je tiganj u kome ima ulja ostao slučajno na uključenoj ringli. Ili da li je pegla ostala uključena blizu npr. zavese ili drugog tekstila. Ako do požara dođe, odmah pozovite vatrogasnu službu, to jest, broj 193 u Republici Srbiji.

Оставите одговор