Strogo Poverljivi Vojni Bunker Na Kalemegdanu

– Strogo Poverljivi Vojni Bunker Na Kalemegdanu –

Vojni bunker na Kalemegdanu bio je jedan od odbrambenih objekata bivše Jugoslovenske narodne armije koji je građen kao strogo čuvana tajna. Bunker nije slučajno izgrađen na Kalemegdanu- napravljen je za potrebe odbrane Beograda u slučaju napada Sovjetskog Saveza. Kalemegdan je bio idealno mesto za takav objekat jer je u vreme njegove gradnje bio zatvoren za civile. Kako nema nikakvih preciznih podataka, o svemu što se događalo na tom mestu može se samo nagađati.

Naime, kada je počela gradnja bunkera 1948. godine, Kalemegdan je bio vojni objekat zatvoren za civile, tako da niko u Beogradu, izuzev visokih vojnih zvaničnika nije znao da je on sagrađen na jednom od najvidljivijih delova Beogradske tvrđave. Iako nikada nije ušao u funkciju za koju je projektovan, objekat je veoma zanimljiv. Građen je tako da može da izdrži nuklearni napad jer su Sovjeti još u to vreme imali atomsku bombu. Očekivalo se da u slučaju rata napad može doći i iz Mađarske, pa su dva artiljerijska gnezda, koliko ih ima u bunkeru, bila okrenuta ka severu.

Vrh Beogradske tvrđave odnosno beogradskog grebena predstavljao je statički idealnu tačku za dočekivanje aviona koji bi trebalo da dođu ka vama. Međutim, napretkom vojne tehnologije ta vojno-strateška građevina je vrlo brzo izgubila na značaju, ali je vremenom dobila svoju turističku ulogu.

Ponudu Naših Najnovijih Artikala Možete Videti Ovde!

Naš YouTube kanal pogledajte klikom OVDE!

Dva potpuno identična topovska gnezda spaja dugačak, uzak hodnik. Prvi se nalazi odmah kod samog silaska niz stepenice, a do drugog vodi uzani hodnik. “Trubice” koje se nalaze na zidovima, deo su sistema za ventilaciju, koji je bio priključen na glavnu gradsku električnu mrežu. Ali, u vojnom objektu uvek morate imati i alternativni izvor napajanja. Ovoga puta je to bio dinamo, odnosno jedan vojnik sedne na biciklu, pa koliko vrti pedale toliko proizvede električne energije, kaže autor knige Beograd ispod Beograda Zoran Nikolić.

Čak i danas, nakon više od šest decenija od burnih događaja, ventilacija u bunkeru još uvek savršeno radi. Temperatura je stalna, a tu su i originalni kanistri za vodu pojedinačne zapremine 200 litara koji su braniocima Beograda mogli da obezbede dovoljno vode za piće i higijenu za nekoliko nedelja. Za boravak u bunkeru, vojnici bi morali da zadovolje više uslova. Pre svega, morali bi da budu psihofizički sposobni da u malom, zatvorenom prostoru izdrže duži vremenski period.

Čitavo mesto i danas izgleda kao obično brdo i svih godina njegovog postojanja niko ga nije primećivao. Tako je ova strogo čuvana vojna tajna sve do 2008. godine bila nepoznata srpskoj javnosti. Vojni bunker je postao šesti objekat koji je otvoren na Beogradskoj tvrđavi. Od 2008. ovaj objekat prelazi iz vojnog u vlasništvo JP “Beogradska tvrđava”, a od 2012. počinju turističke ture koje vodi upravo novinar Zoran Nikolić čija knjiga Beograd ispod Beograda ove godine obeležava dve decenije od prve objave.

Kroz istoriju su izgrađena četiri ovakva bunkera, ali su samo dva preživela. Jedan od bunkera se nalazi u Savskoj ulici, preko puta Palate pravde, a drugi dvadesetak metara pored obale Save.