Srednjovekovna Bosna

Srednjovekovna Bosna

Srednjovekovna Bosna

Bosna u srednjem veku postoji od IX veka pa do 1463. godine.  Njenu teritoriju su naselili Južni Sloveni u seobi naroda na Balkan.

Bosna je kao i svaka država želela da se osamostali i obezbedi sebi sigurnost, a ako se ukaže prilika i da poboljša svoj položaj. Okružena Vizantijom, Ugarskom, Mlečanima, Raškom i Dubrovnikom, srednjovekovna Bosna je imala težak položaj.

Gde se prostirala Banovina Bosna?

Banovina Bosna se prostirala na severu do Vrbasa, Kozare, na zapadu do reke Unac i Bistričkog grada, na jugozapadu je išla do Visuće, Gorske krajine, pa do ostrva Hvar, zatim Gradca, Lisca i do Trebinja.  Na jugoistoku je išla do Biograda, Nevesinja i Goražda i na istoku je granica bila reka Drina, a gradovi Srebrenica i Zvonik. Na severoistoku Bosna je bila oivičena rekom Savom i Nanavištem. A za vreme Tvrtka I Kotromanića Bosna je postala kraljevina i proširila svoje delove teritorije na zapad i na istok. Na zapadu je u sebe uključila Livno, Dinaru, reku Zrmanju pa do Biograda na moru. Prisajedinila je sebi Šibenik, Trogir, ostrva Brač i Korčulu. Na jugoistoku se proširila do Gacka, Prijepolja, Lim, Višegrad, Dobrun i Moraču.

Srednjevekovna Bosna je bila razdeljena na sledećih nekoliko „zemalja“: na severu su bile Usora, Soli i Donji Kraji, u centralnom delu je bila Bosna sa Zagorjem, istočno je bilo bilo Podrinje, zapadno Zapadne strane, južno je bio Hum i jugoistočno se nalazila Drina.

Susedi

Bosna u ono vreme je bila okružena jakim državama. Za susede je imala Rašku, Ugarsku, Vizantiju i nešto manju državu-Dubrovnik. Često je morala da se odupire susedima koji su imali pretenzije na njenu teritoriju. Ban Borić je prvi poznati bosanski vladar, neuspešno je ratovao sa Vizantijom, pa je zato Bosna u njegovo vreme bila pod vizantijskom vlašću.

Bosna je svoje najbolje dane proživela za vreme vladavine Stefana II i Tvrtka I Kotromanića. Stefan II je učvrstio vazalne odnose i ekonomija je počela da raste.

Vladari su želeli da imaju dobar odnos sa crkvenim čelnicima. Banovi Kulin i Stefan II Kotromanić su se trudili da ugode katoličkoj biskupiji, ali da im to mnogo ne utiče na vođenje države.

Posle smrti Stefana II Kotromanića 1353. njegovo mesto je zauzeo Tvrtko I Kotromanić. Pored ugroženosti države od spoljašnjeg neprijatelja, postoje i nesuglasice unutar države koje moraju da se smire. Tvrtko je na početku svoje vlasti kao mladi ban morao da udovolji vlasteli ne bi li ih imao na svojoj strani. Ugarska u to vrijeme bila vrlo jaka na čelu sa Lajošem i Tvrtko je morao biti na njegovoj strani. Deset godina kasnije, 1363. Ugarska je napala na dva fronta Bosnu, jer Tvrtko nije hteo da pristane da Lajoš stane u odbranu Dubrovnika ako je Bosna i Srbija napadnu. Bosna se odbranila od ugarskih napada i postala država koju će susedne države više poštovati i neće je više lako napadati.

Vlastela se pobunila u Bosni; najopasniji protivnik je bio Nikola Altomanović koji je želeo da zauzme Tvrtkovo mesto. Altomanović se zamerio i knezu Lazaru, jer mu je oduzimao teritorije. Da bi se rešili problema, knez Lazar i ban Tvrtko su zajedničkim snagama otklonili ozbiljnu pretnju. Nikola Altomanović je pobeđen, pa se povukao sa istorijske scene.

Ostavite odgovor