Mačva – Cerski marš i Hajdučke večeri

Mačva - Cerski marš i Hajdučke večeri

Mačva

Mačva je bila deo srpske despotovine, smederevskog sandžaka, pripadala je Habzburgovcima i kraljevini Srbiji. Važniji gradovi su Šabac, Bogatić, Mačvanski Pričinović, Majur, Badovinci i Prnjavor.

Mačvani su poznati kao dobri ratnici, neposredni i iskreni ljudi, uzgajivači stoke, vredni poljoprivrednici. Vole sporiji život i nemaju velike prohteve.

Cerski marš

U Šapcu se održava tradicionalni cerski marš 10 godina. Posvećen je slobodarskom duhu naših ratnika iz Prvog svetskog rata koji su odneli prvu pobedu saveznika. Učesnici pešače 37 kilometara od Šapca do Tekeriša da odaju počast slavnim precima. Popularne su konjičke trke na šabačkom hipodromu kao i čivijada, manifestacija koja promoviše humor i satiru. Leto na Savi je jako posećeno u Šapcu.

Cer

Etno turizam je zastupljen u Bogatiću i Lipolistu, ali ako želite ruralni turizam, planina Cer je idealna za to. Još nema hotela i kuća, a i nadmorska visina neće vas mnogo izmoriti. Idealna za piknik.

Poznati Mačvani

Poznati mačvani su slikar Milić-Stanković iz Belotića gde se nalazi njegova neuređena kula. Zatim književnici Dušan Kovačević, Stanislav Vinaver, Oskar Davičo… Glumac Branislav Lečić i glumica Nina Janković. Diplomata Stojan Janković, kao i Stojan Čupić poznatiji kao Zmaj od Noćaja.

Hajdučko veče

Roman Janka Veselinovića „Hajduk Stanko“ je bio inspiracija da se u Bogatiću organizuje „Hajdučko veče“ koja se održava organizuje svake godine u avgustu mesecu. Osnovna ideja ove manifestacije je da se novim generacijama dočara život njihovih predaka, da uživaju u lepotama nekadašnjeg života, a starijim Mačvanima da se sete vremena svoje mladosti, koje je bilo znatno bliže starim običajima nego ovo današnje.U toku programa, posetioci  mogu videti mačvansku svadbu, izložbu domaćih proizvoda i rukotvorina, izložbu Mačvanskog likovnog naselja. Ima i  takmičenje za izbor harambaše i za najlepši fijaker uz folklorne amatere. Deo programa se održava u Bogatiću i Sovljaku.

Mačvanska svadba izgleda otprilike ovako. „Kod mladoženjine kuće“ se okupljaju svatovi. Kada se okupe, svadbena kolona koju čine fijakeri i čeze, okićeni peškirima i cvećem kreće po mladu. Mladina kuća je u Etno-parku u Sovljaku. Na ulasku u Sovljak, svadbenu kolonu i mnogobrojne goste sačekuje hajdučka busija. Iz Sovljaka svadbena kolona kreće u Crnu Baru, gde se prikazuje dovodjenje neveste u novi dom.

Najinteresantniji deo programa za posetioce je takmičenje za izbor harambaše. Mladići se takmiče u preskakanju panja, bacanju kamena s ramena, nadvlačenju klipka, borbi na brvnu, penjanju uz drvo i penjanju uz drvo. Uz Drinu, na mestu koje je poznato kao Vasin šib, najspremniji momak dobija hajdučku sablju i titulu harambaše godine. Mladić koji tri puta osvoji titulu dobija sablju u trajno vlasništvo. Prilikom predaje sablje harambaši, vadi se nož iz cagrije (futrola za viseći, mali nož), njime se prekrsti pogaća, a onda se od nje seče komad. Jedno parče umočeno u so jede „harambaša“, a zatim skida anteriju na koju se stavlja sablja. Na kraju „harambaša“ svečano diže i ljubi sablju. „… Sprema se kićena čutura, podnizana niskama talira i cvancika, i jedan ukućanin uzima, meće u zobnicu pa je nosi od uzovnika do uzovnika…!

Janko Veselinović – pripreme za svadbu u Mačvi

Ovako su, po Janku Veselinoviću, počinjale pripreme za svadbu u Mačvi. Domaćin, najčešće mladoženjin otac sa čuturom kao pozivnicom za svadbu kreće da zove goste. Prvo se zvao kum koji venčava mladence, zatim stari svat, starojko, pa dever, a onda rodbina i ostalni uzovnici.Na dan svadbe, svatovi se okupljaju kod mladoženjine kuće. Posle posluženja (slatko i rakija), svadbena kolona kreće po mladu. Kolonu čine fijakeri i čeze, bogato ukrašeni belim peškirima i cvećem. Na čelu kolone najčešće je išao fijaker u koji su bili upregnuti najlepši konji, najčešće vranci. U tom fijakeru su sedeli mladoženja i starojko. Svatovi su oblačili narodnu nošnju, devojke bele vezene bluze, jeleke i skute sa tamnim keceljama, a momci svečane crne pantalone od porheta, bele košulje i vermen (ukrašeni prsluk ), sa šubarom na glavi. Svi su na nogama imali opanke i vunene vezene čarape.U svakom fijakeru je bio po jedan svirač. Zvuci starih pesama prostirali su se mačvanskom ravnicom, na putu do mladine kuće. Sam čin ulaska u dvorište mladine kuće odlikovao se izuzetnom lepotom, ali i dramatikom.

To je jedna priča iz Mačve.

Svadba, manifestacija Hajdučko veče

Ostavite odgovor