Službe u okvirima Kriminalističke policije

Službe u okvirima kriminalističke policije

Službe u okvirima Kriminalističke policije

U nastavku teksta Službe u okvirima Kriminalističke policije pročitajte o nekim od službi koje delaju u okvirima UKP jedinice.

Služba za specijalne istražne metode

U situacijama kada je teško dokazati neko krivično delo, i sam krivični postupak zahteva ekspertizu, onda se po pravilu angažuje Služba za specijalne istražne metode.

Služba za specijalne istražne metode je organizaciona jedinica u okviru Uprave kriminalističke policije, čija je osnovna aktivnost zasnovana na  sprovođenju posebnih dokaznih radnji, specijalnim istražnim tehnikama, a sve u cilju prikupljanja dokaza i rasvetljavanja krivičnih dela za koja je zakonom predviđena primena posebnih dokaznih radnji.

Služba za specijalne istražne metode pruža podršku svim policijskim upravama, kojih ukupno ima 27, na teritoriji Republike Srbije, kao i drugim operativnim organizacionim jedinicama u okviru Direkcije policije Ministarstva unutrašnjih poslova.

Istorijat

Sadašnjem obliku Službe za specijalne istražne metode, prethodile su izvesne promene i transformacije. Sve je otpočelo kada je 2002. godine u sastavu Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK) otpočeo da radi Odsek za primenu operativno-tehničkih mera u okviru Odeljenja za tehniku, analitiku i podršku.  Nakon toga, 2004. godine Odsek prerasta u Odeljenje za operativnu tehniku UBPOK.  Dok 2006. godine Odeljenje za operativnu tehniku postaje Služba za specijalne istražne metode u okviru Uprave kriminalističke policije.

Organizaciona struktura

U okviru Službe za specijalne istražne metode formirana su tri odeljenja:

  • Odeljenje za konvencionalni nadzor,
  • Odeljenje za elektronski nadzor i
  • Odeljenje za eksploataciju i prezentaciju.

 

Služba za kriminalističko-obaveštajne poslove i prikrivene islednike

Sigurno ste imali prilike da u akcionim filmovima vidite situaciju da policijski službenik postane član kriminalne grupe, a sve to sa ciljem da prikupi dodatne dokaze za hapšenje i privođenje  članova kriminalne grupe. Naravno da to nije rezultat fikcije ili proizvod nekog izmišljenog scenarija, već je prikaz rada policijske službe koje zaista na taj način radi. Još ukoliko želite da saznate da li postoji  operativna kontrola lica koja su povratnici sa služenja zatvorski kazni ili profesionalca koji su specijalisti za vršenje određenih krivičnih dela, onda ste u prilici da kroz tekst o Službi za kriminalističko-obaveštajne poslove i prikrivene islednike imate uvid u nešto više.

Organizaciona struktura

Služba za kriminalističko-obaveštajne poslove i prikrivene islednike kao organizacioni deo Uprave kriminalističke policije sastoji se od sledeća dva odeljenja :

  • Odeljenje za kriminalističko-obaveštajne poslove (OKOP)
  • Odeljenje za prikrivene islednike.

U daljem tekstu kroz detaljan opis poslova, nadležnosti, istorijata , organizacione strukture  i specifičnosti oba ova odeljenja, dobićemo jedan sveobuhvatan prikaz rada Službe za za kriminalističko-obaveštajne poslove i prikrivene islednike.

Odeljenje za kriminalističko-obaveštajne poslove (OKOP)

Odeljenje za kriminalističko obaveštajne poslove po svom karakteru, možemo definisati kao jedna savremena, efektivna, efikasna i ekonomična jedinica MUP-a Srbije.

Značaj jedinice ogleda se u činjenici da svojim radom značajno doprinosi sprečavanju i suzbijanju  kriminala u Republici Srbiji, a naročito u oblasti organizovanog kriminala, korupcije, terorizma i teških krivičnih dela.

Winter polar 1+1
Winter polar potkape poručite ovde!

Istorijat i organizaciona struktura OKOP-a

Odeljenje za kriminalističko obaveštajne poslove ima dugu tradiciju i svoj organizacioni oblik je menjao vise puta. Odeljenje  je formirano 2002. godine u okviru Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK).

Prvobitni naziv za OKOP je bio Odeljenje za operativno-obaveštajne poslove. Nadležnost OKOP je bila prikupljanje podataka i informacija iz oblasti organizovanog kriminala. OKOP je bio nadležan za celu teritoriju Republike Srbije. Unutrašnja organizaciona struktura Odeljenja se sastojala od sedam odseka.

Organizacionim promenama, od OKOP-a je 2005. godine zajedno sa Odeljenjem za analitiku UBPOK-a, formirana Služba za kriminalističko- obaveštajne i analitičke poslove i OKOP je dobio sadašnji naziv- Odeljenje za kriminalističko-obaveštajne poslove.

U toku 2006. godine od OKOP i Odeljenja za prikrivene islednike je formirana nova Služba za kriminalističko-obaveštajne poslove i prikrivene islednike, a OKOP je proširen na deset odseka. Opisana organizaciona struktura je uz manje izmene i danas aktuelna.

Nadležnost i poslovi OKOP-a

OKOP je nadležan za obavljanje kriminalističko-obaveštajnih poslova na nacionalnom nivou, odnosno na celoj teritoriji Republike Srbije. OKOP organizaciono pripada Službi za kriminalističko-obaveštajne poslove i prikrivene islednike Uprave kriminalističke policije. Unutrašnja struktura OKOP-a se sastoji od deset odseka formiranih po teritorijalnom principu. Svaki od deset odseka obuhvata mesnu nadležnost dve do tri područne policijske uprave.

Nadležnost Odeljenja za kriminalističko obaveštajne poslove (OKOP) je prikupljanje, procena, obrada i analiza podataka i informacija o kriminalitetu, prevashodno u cilju sprečavanja i suzbijanja organizovanog kriminaliteta, korupcije, terorizma, otkrivanja i rasvetljavanja teških krivičnih dela i sagledavanja aktuelnih bezbednosnih problema.

Na osnovu sprovedenih kriminalističko obaveštajnih poslova, OKOP sačinjava sledeće kriminalističko obaveštajne proizvode koji dovode do novih saznanja, a to su:

  • operativne izveštaje,
  • operativne informacije i analitičke preseke saznanja, koje dostavlja rukovodiocima Uprave kriminalističke policije na donošenje odluka i preduzimanje operativnih mera i radnji.

Takođe ono po čemu se izdvaja OKOP jeste da u toku svog rada identifikuje organizovane kriminalne grupe i pojedince. Tu se pre svega misli na višestruki povratnike, profesionalce, specijaliste za vršenje određenih krivičnih dela. Nakon izvršene identifikacije, OKOP uspostavlja i vodi operativne kontrole prema gore navedenim licima.

Ukoliko je za sveobuhvatno sagledavanje novih pojavnih oblika kriminaliteta, pojava ili događaja ili konkretnih aktivnosti kriminalnih grupa potreban duži vremenski period, OKOP otvara i vodi predmete operativnog rada i obaveštajna istraživanja.

OKOP, po zahtevu operativnih jedinica vrši provere i aktivnim učešćem u operativnim obradama pruža podršku ovim jedinicama za realizaciju predmeta koji su u toku. Prioritet u radu OKOP je rad sa operativnim vezama.

OKOP aktivno učestvuje u donošenju normativnih propisa koji uređuju oblast kriminalističko-obaveštajnih poslova.

U skladu sa pozitivnim zakonskim propisima, OKOP razmenjuje kriminalističko obaveštajne informacije sa policijama drugih država.

Pratite i naš You Tube kanal sa video prezentacijama proizvoda!

Odeljenje za prikrivene islednike

Organizaciono, Odeljenje za prikrivene islednike pripada Upravi kriminalističke policije, a svoj rad koordiniše u okviru Službe za kriminalističko-obaveštajne poslove i prikrivene islednike.

Odeljenje za prikrivene islednike je specijalizovana, efektivna i efikasna jedinica MUP-a Republike Srbije koja značajno doprinosi sprečavanju i suzbijanju organizovanog kriminala , korupcije, terorizma i teških krivičnih dela na kompletnom području Republike Srbije.

Istorijat odeljenja za prikrivene islednike

Odeljenje za prikrivene islednike je formirano početkom 2006. godine u okviru Uprave kriminalističke policije, ali je rad jedinice bio pod ingerencijom Službe za specijalne istražne metode.  Krajem 2006. Godine transformiše se i prelazi pod ingerenciju sadašnje Službe za kriminalističko-obaveštajne poslove i prikrivene islednike koja je i danas aktuelna.

Poslovi

Osnovna aktivnost prikrivenog islednika jeste da se ubaci u kriminalnu grupu kako bi sagledao pojave, prikupio sve neophodne podatke i dokaze radi vođenja krivičnog postupka. Na ovaj vid angažovanja se odlučuje kada se ne mogu prikupiti dokazi za krivično gonjenje ili bi njihovo prikupljanje bilo znatno otežano.

Ključno pitanje koje se postavlja rad odeljenja za prikrivene islednike jeste ko može biti prikriveni isledni. Po pravilu, kao prikriveni islednik može biti ovlašćeno službeno lice organa unutrašnjih poslova, bezbedosno-informativne agencije ili vojno bezbednosne agencije.

Posebno zanimljivo saznanje jeste da ukoliko to posebne situacije i okolnosti  nalažu, dešava se da se kao prikriveni islednik angažuje i strani državljanin.

Posebnu dokaznu radnju angažovanja prikrivenog islednika određuje sudija za prethodni postupak sa obrazloženom Naredbom.

Angažovanje prikrivenog islednika traje koliko je potrebno da se prikupe dokazi, a najduže godinu dana. Na obrazloženi predlog javnog tužioca, sudije za prethodni postupak može produžiti trajanje posebne dokazne radnje za najduže 6 meseci.

Organizaciona struktura

Unutrašnja struktura Odeljenja se sastoji od dva Odseka i to: Odsek za pripremu operacija prikrivenih islednika i Odsek za realizaciju operacija prikrivenih islednika.

 

Ostavite odgovor