Seobe – Miloš Crnjanski

Seobe – Miloš Crnjanski predstavlja knjigu u kojoj su objedinjena oba romana koja su nastala u velikom vremenskom rasponu. Seobe je Crnjanski objavio 1929. godine, a Drugu knjigu Seoba 1962. godine. Radnja ova dva romana je povezana motivima i likovima iz iste porodice – porodice Isakovič. Seobe prate živote i sudbine Vuka, njegovog brata Aranđela i supruge Dafine. U pitanju je istorijski roman koji govori o sudbini srpskog vojnika u Habzburškoj monarhiji.

Na poetičan način pisac nam govori o istoriji i sudbini Srba kao vojničkog naroda koji je uvek ratovao na granicama.

Odlomak iz Seoba:

Ratujući godinama, on je bio davno navikao, da se vozi u bitke, tako, u kolima, bez smisla i bez razloga, u nekom neizbežnom redu, po tuđoj volji, kraj zemalja tuđih.

Inspiracija za romane, kao i uvid u istorijske događaje bili su svakako Memoari Simeona Piščevića – srpski oficir koji je prvo bio deo Slavonsko-podunavskog puka a kasnije prelazi u Rusiju. Rusija je za naše vojnike u stranoj vojsci bila neostvareni ideal, daleka pravoslavna zemlja kojoj su težili. Nikola Milošević, filosof, profesor Filološkog fakulteta i akademik, tako i zapaža u liku Vuka Isakoviča sledeće:

Rusija je za njega, pored svega toga, i geografsko-istorijsko ovaploćenje onog beskrajno plavog kruga u kojem sija zvezda. (Filozofska dimenzija književnih dela Miloša Crnjanskog).

U Drugoj knjizi Seoba pratimo mlađu generaciju Isakovića, Pavla i njegove rođake, takođe Srbe u vojsci Habzburške monarhije. Ono o čemu je Vuk samo maštao, oni će i dosegnuti. Doći će najzad do carstvujuće Rusije.

Spojiti istorijsko sa lirskim bila je Crnjanskova specijalnost. I na samo par strana, on je znao da izrazi sva negodovanja što istorija ne pamti bolje ni srpsku vojsku ni pojedince iz nje, njihove doprinose i žrtvovanja.

Tekst o Jovanu Tekeliji možete pročitati ovde!

Sve knjige iz vojne i istorijske literature pogledajte ovde.