O praktičnom streljaštvu pričamo sa Vukotom Đukićem

O praktičnom streljaštvu pričamo sa Vukotom Đukićem

O praktičnom streljaštvu pričamo sa Vukotom Đukićem

O praktičnom streljaštvu pričamo sa Vukotom Đukićem kao jednim od vodećih osoba u svetu IPSC-a u Srbiji. Vukota Đukić je predsednik kluba Praktičnog Streljaštva IPSC-KOBRE, potpredsednik Saveza za Praktično Streljaštvo IPSC Srbije, kao i novinar saradnik revije KALIBAR, oblast praktično streljaštvo i specijalne jedinice.

Možete li mi reći nešto o sebi i o praktičnom streljaštvu?

O praktičnom streljaštvu pričamo sa Vukotom Đukićem

Ja kao dugogodišnji pripadnik specijalne protivterorističke jedinice Kobre, obožavalac sam posla kojim se bavim i ljubitelj vatrenog oružja kao sredstva za rad i oružja kao sportskog rekvizita. Praktično streljastvo je sport gde se moja ljubav prema oružju pretvara u sportsku karijeru koja traje dugih 18 godina i  sve do današnjeg dana. Sećam se kada je u jedinici početkom 2003. godine došlo do ideje da se fomira ekipa koja će početi da se bavi praktičnim streljaštvom, tadašnji komadant pukovnik Stojan Kljajić je izdao naređenje da se izvrši test na poligonu za gađanje svih pripadnika jedinice i da najbolji na tom testu budu i prvi članovi tadašnje ekipe Kobre koje će ujedno i učestvovati na takmičenjima u praktičnom streljaštvu. Imao sam tu sreću da tad bez puno muke budem u tom timu i, moram priznati, mojoj sreći nije bilo kraja i ako sam ja i pre svega ovoga bio takmičar u sportskom streljaštvu koja su organizovana na nivou Vojske Jugoslavije, danas Srbije, ovo je bio jedan level više u mojoj streljačkoj karijeri.

Pojavljivanje praktičnog streljaštva u našoj zemlji počinje od 1999. godine. Ovim sportom u startu se bavio mali broj ljudi, ljubitelja oružja, i ako je vrlo često bilo reč  da se ovim sportom kod nas bave isključivo pripadnici specijalnih jedinica Vojske i Policije, to je u početku bilo sasvim drugačije pa su prvi takmičari bili civili, ljudi kojima je oružje bilo vrsta hobija i koji su putovanjem po svetu i poznanstvima ljudi slični njima van granica naše zemlje, kroz te aktivnosti  upoznali su i praktično streljaštvo, iliti,      IPSC ( International Practical Shooting Confederation). Po povratku u našu zemlju  došli su na ideju da ovaj sport treba da zaživi i kod nas. Početak, kao svaki drugi početak, težak, pun improvizacija i suočavanje sa raznim problemima kroz organizaciju. Trebalo je ubediti nadležne državne organe da je to sport kao svaki drugi, i da je bezbednost na prvom mestu, a posebno je to bilo teško jer je oružje u predhodnom periodu bilo zastupljeno kao sredstvo za ratovanje i ubijanje u ratovima koji su bili tad već iza nas, i korišćenja oružja u obračunima kriminalnih klanova devedesetih godina.

Velikom upornošću pojedinaca počeli su da se naziru obrisi novog sporta , PRAKTIČNOG STRELJAŠTVA. Kada su se stvoreni osnovni uslovi, organizovana su i prva takmičenja koja su organizovana po raznim streljanama i strelištima  gde za ovaj vid sporta nisu baš bili prilagodjeni uslovi. U tadašnjem vremenu bez jake organizacije i opreme, sa ove vremenske distance je to bilo vrlo oskudno. Nakon ovog eksperimentalnog dela i prikuplanja potrebne dokumentacije 2000. godine je formiran SAVEZ ZA PRAKTIČNO STRELJAŠTVO JUGOSLAVIJE, kada je rešenjem ministarstva sporta i APR-a ozvaničen novi  sport koji spade u ekstremne sportove IPSC, PRAKTIČNO STRELJAŠTVO.

Zašto IPSC važi za jedan od najbezbednih ekstremnih sportova?

Svi koji se iole razumeju u ovaj sport ili su nešto videli ili pročitali, odma im je bilo jasno da je u ovom sportu na prvo mesto bezbednost. Sva pravila se zasnivaju prvenstveno na bezbednosti, pa je svaki poligon tako koncipiran da njegova konstrukcija prvo mora da zadovolji bezbedonosna pravila pa sve ostalo. Pravila su jasno definisana pravilnikom medjunarodne IPSC, gde ne postoje dvoumice niti mogućnost inprovizacije. Konstrukcija poligona takmičaru vrlo često daje mogucnost kretanja, trčanja u više pravaca, obilaženje prepreke da sto brže i preciznije odradi zadati poligon a pri tome sve vreme u ruci drži napunjen pištolj ili drugo oružje sa metkom u cevi. Koncept bezbedonosnih pravila uz kontrolu sudije koji prati takmičara ne pruža mogucnost ugrožavanja bezbednosti ni u najmanjem procentu. U slučaju da takmičar naruši ugao bezbednosti, drži prst na obarači dok se kreće ili napravi bilo koji drugi bezbedonosni propust, sudija ga automatski zaustavlja sa komandom STOP, obrazlaže mu zbog čega ga je zaustavio i diskfalifikuje ga sa celog takmičenja. Takođe, sudija ima pravo da ako vidi da takmičar ne postupa po pravilu i može da ugrozi svoj život ili život drugih učesnika, uhvati takmičara i na taj način ga spreči da ugrozi bezbednost.

Uslov da bi neko postao takmičar i pojavi se na takmičenju je kompleksan. Svaki klub koji ima potencijalnog takmičara mora da ga adekvatno pripremi, da ga upozna sa pravilima IPSC-a I, prvenstveno, sa bezbedonosnim pravilima. U toku redovnih treninga takmičar se sprema do nivoa kada ga klub šalje na obavezan ispit bezbednosti koji organizuje savez, a koji se sastoji iz dva dela, praktični i pismeni. Na ovom testu se ocenjuje nivo bezbednog rukovanja oružjem, gde se postavljaju takvi poligoni gde je kandidat primoran da pokaže maksimalnu obučenost u korišćenju oružja. Tek nakon položenog ispita bezbednosti takmičar stiče pravo da izađe na zvaničnim takmičenjima koje organizuje savez za praktično streljaštvo Srbije.

 Ako vam navedem primer da je na Evropskom prvenstvu 2010. godine koje je održano u Beorgadu, učestvovalo 1000 takmičara i da je svaki takmičar ispalio 800 metaka, što je ukupno 800.000 metaka i da  nijedan taj metak nije ispaljen nigde drugo osim u pravcu mete a da je broj diskfalifikovanih takmičara bio minimalan zbog sitnog narušavanja bezbednosti, kao što su narušavanje ugla bezbednosti, držanje prsta na obarači u nekom momentu kad je to zabranjeno, nesportsko ponašanje što nije razlog narušavanja bezbednosti, vidite o kolikoj se bezbednosti radi.  Rekao sam vam da se ovim sportom aktivno bavim 18 godina i ako vam kažem da nikada za to vreme  nije bila ni jedna najsitnija povreda a kamo li samoranjavanje ili ranjavanje što u drugim sportovima i ne ekstremnim nije slučaj. Odlično znamo koliko u fudbalu ima polomljenih nogu, u košarci prstiju ili ruku, da ne spominjemo ekstremne sportive kao što su moto sport, padobranstvo, ronjenje, skijanje i drugi, gde imamo bezbroj povreda čaki i sa smrtnim ishodom.

Kada je Klub praktičnog streljaštva IPSC Kobre osnovan i kako je nastao grb kluba?

Moj matični I jedini klub praktičnog streljaštva IPSC-KOBRE, osnovan je 26.02. 2003. godine  na ideju osnivača kluba tadašnjeg komadanta Kljajića i jednog od pripadnika jedinice Vladimira Đukanovića tadašnjeg instruktora za vatrenu obuku. Na jednom od takmičenja koje je organizovao savez u streljani Muš 2002. godine, koje se tad nazvano ANFORA Kup, komadant je na to takmičenje poslao Đukanovica i tadašnjeg zamenika komadanta Raša Lazovića, više da vide o čemu se radi a ne da bi se prvenstveno takmičili. Lazović i Đukanović su imali neka znanje o pravilima i opremi pa su rešili da se tad i oprobaju nebi li videli koliko je to znanje koje su oni već posedovali kao pripadnici specijalne jedinice, gde je gađanje jedan od osnovnih vidova obuke. Rezultat na tom takmičenju nije bio bitan,ali je bio bitan utisak koji je bio više nego pozitivan. Kada su preneli utiske komadantu Kljajiću, istog trena su dobili odobrenje da formiraju ekipu od najboljih strelaca u jedinici i da se osnuje klub. Nakon selektivnog gađanja koje je izvedeno kako bi se odredila ekipa, brzo je bilo jasno ko su prvi članovi ekipe i prvi članovi kluba. Prvi članovi ekipe i kluba pored Raša Lazovića i Vladimira Đukanovića, bili su još Vukota Đukić, Radosav Nedić i Milorad Grandić. Klub se u početku zvao “DMD Sisem” jer nismo dobili odobrenje da u imenu stoji naziv KOBRE, I sve do 2006. godine se tako zvao nakon čega je naziv promenjen u KLUB PRAKTIČNOG STRELJAŠTVA KOBRE. Posle osnivanja kluba brzo je izglasano i rukovodstvo kluba, pa je prvi predsenik bio Vladimir Đukanović a sekretar Vukota Đukić. Danas klub broji 21 član isključivo sadašnjih i bivših pripadnika Bataljona Vojne Policije s/n KOBRE. Klub 2013. godine dobija novo rukovodstvo na čijem čelu sam ja a novi sekretar Branislav Bulatović na čijem čelu smo i dan-danas.

O praktičnom streljaštvu pričamo sa Vukotom Đukićem

Simbol našeg kluba je naš grb koji je spona izmedju Bataljona VP s/n Kobre Vojske Srbije i kluba IPSC-Kobre, pošto nam nije bilo dozvoljeno  da grb kluba bude identičan kao grb jedinice, rešili smo da krilatoj Kobri koja je obmotana oko mača u trobojnom štizu kakav je grb jedinice, uklonimo krila I takvu bez krila je ostavimo obmotanu oko mača u trobojnom štitu. Spona ta dva grba govori da ljubav prema jedinici se preliva na klub koji je jedan od simbola jedinice i Vojske Srbije.

 

Kada ste Vi počeli da se bavite praktičnim streljaštvom?

Kako sam gore naveo, moja ljubav za oružjem datira još od moje rane mladosti, kada mi je otac za 18. Rođendan kupio pištolj CZ 99, a posle vojnički dani i ljubav za vojnom uniformom, patriotizam i sve što nose prošla vremena. Kao profesionalno vojno lice 20 godina sam proveo u specijalnim jedinicama a 15 godina u Bataljonu VP s/n Kobre Vojske Srbije gde sam mogao da se dokažem kao strelac. Veliki broj takmičenja u organizaciji Vojske Srbije u sportskom streljaštvu su nešto gde sam mogao da iskažem svoj talenat I da svoju ljubav pretočim u rezultat. Karijeru strelca u praktičnom streljaštvu može se reći da sam započeo od 2002.godine a zvanično sam počeo da se takmičim od 2003.Godine kada je i formiran klub IPSC-KOBRE pa sve do današnjeg dana. Osamnaest godina takmičenja , toliko aktivnog druženja sa oružjem i stotine hiljada ispucane municije su doneli i veliki broj medalja kako pojedinačno tako i ekipno, pa je klub IPSC-KOBRE, jedan od najtrofejnih klubova u ovom sportu.

 

Šta  Vas najviše motiviše da se bavite ovom ekstremnom sportskom disciplinom?

Iskreno rečeno, moja jedina sportska disciplina nije samo praktično streljaštvo, kako privatno tako i kroz radnu karijeru borilački sportovi I skijanje su mi bili nekako spoj ljubavi prema njima i posla kojim se bavim ali taj ekstremni deo u praktičnog streljaštva mi je privukao posebnu pažnju. Taj spoj preciznosti, brzine i snage u ovom sportu daje posebnu motivaciju da sva ta tri elementa dovedete do savršenstva I postignete što bolji rezultat uz maksimalnu bezbednost. Momenat kada ste na startnoj poziciji je nešto posebno i drugačije od ostalih sportova, recimo kada je atletičar na startnoj poziciji on samo razmišlja o jednoj stvari a to je da što brže trči, dok takmičar u IPSC-u razmišlja na sva tri navdena elementa I na bezbednost I ako sve to ne ujedini nema rezultata.

Šta je u stvari PRECIZNOST, BRZINA, SNAGA ( Diligentia, Vis, Celeritas)? DVC zapravo znači da na meti moramo da budemo PRECIZNI, da se što BRŽE krećemo i pucamo a za sve to nam treba SNAGA.

 

Kada govorimo o opremi za Praktično streljaštvo, koliko su bitne futrole za pištolj i dodatne okvire koje koristite?

Oprma za praktično streljaštvo je takođe nešto posebno i nešto što je tačno precizirano kako se i gde se šta nosi, tačno precizirane pozicije opreme u zavisnosti od divizije koju pucate. Oprema mora da bude pouzdana, pogotovo kad je u pitanju futrola za oružje i, naravno, nosači za dodatne okvire. Postoje mnoge vrste futrola za nošenje pištolja i revolvera, ali svakako svaka ta futrola je prilagođena svojoj nameni, kao sto su vojne , policijske , futrole za prikriveno i vidno nošenje i sve su one prilagođene korisniku. Tako su i futrole za praktično streljaštvo drugačije od ostalih i prvenstveno su namenjene za sport. Napravljene su tako da korisnik svoje oružje može brzo da potegne pa se zbog toga još i zovu brze futrole, podesive su po uglovima i visini pa je za to njihova cena i znatno skuplja od ostalih futrola. Profesionalne futrole, pojasevi, nosači okvira koih je potrebno minimum 4 u kompletu su najčešće oprema koja se uvozi ili se kupuje van granica naše zemlje. Prosečna cena ovog kompleta je oko 350-500 evra, zavisnosti od proizvađača. Postoje i u Srbiji proizvođači koji proizvode taktičku opremu za vojsku i policiju, koji su u zadnjem period počeli da proizvode I opremu za IPSC, koju ja mogu da preporučim za početak i puno je jeftinija a kvalitet je sasvim zadovoljavajući.

O praktičnom streljaštvu pričamo sa Vukotom Đukićem

Da li postoje posebni opasači i podopasači koje koristite u IPSC takmičrnjima?

Da, postoji opasač iz dva dela , podopasač koji se stavlja u pantalone i mora da bude na najmanje 3 tačke  vezan za pantalone koje se nose (provučen kroz minimum 3 gajke), na kome je ušiven meki deo čička, i imamo glavni opasač koji je nešto krući i od čvršćeg je materijala na kome je zakačena sva ostala oprema, futrole, nosači za okvire, držač za odlaganje antifona, magnezijum koji se koristi za mazanje ruku koji sprečava klizanje ruku prilikom držanja oružja i, takođe, je na njega ušiven tvrdi čičak koji služi da bi se glavni opasač fiksirao za podopasač koji ga bezbedno drži. Sto se tiče opasača kao dela opreme strelca, takođe, mora da bude kvalitetan i nabavlja se kao i gore navedena oprema.

 

Military Shop već duže vreme prati vaš klub, kao i takmičenja – da li bi ste izdvoili nešto iz naše ponude kao preporuku našim čitaocima?

Već dugo godina saradjujemo sa vašom firmom MILITARY SHOP i Vaš široki asortiman mnogima nudi sve ono sto im je potrebno, od lovaca, ribolovac , vojnika , policajaca  i IPSC strelaca.

IPSC strelcima bih preporučio: zaštitne naočare koje imate, veliki broj modela pantalona pogodne za IPSC strelce, bermude za letnje dane, kačkete, šeširi, aktivne majce dugih rukava koje se mogu nositi ispod dresa kada je hladnije vreme kao i male i velike taktičke rančeve.

Kompletnu ponudu bermuda pogledajte ovde.

 

Pomenućemo i službenu upotrebu opreme – koje taktičke torbice uglavnom koristite?

U praktičnom streljastvu se izbegava korištenje službene opreme, a  maskirni delovi uniformi su strogo zbranjeni jer se ne želi sport dovoditi u vezi sa vojno policiskim poslovima. Kroz ovaj sport oružje se promoviše kao sportski rekvizit kao što su svi drugi sportski rekviziti a ne kao sredstvo za ratovanje i drugi sličan vid upotrebe. Što se tiče taktičkih torbica, one kao tako male su beskorisne i u njima je nemoguće držati bilo koji deo opreme koja je strelcu potrebna za takmičenje, pa se za IPSC koriste posebno dizajnirane torbre koje su namenski pravljene baš za ovaj sport. Pa sad evo koristim priliku da vam predložim da u vašoj ponudi obezbedite ovj model torbi.

 

Koliku zaštitu od buke treba da imaju antifoni koji se koriste za Praktično streljaštvo?

Antifoni kao i naočare su obavezan deo opreme kako za takmičare tako i za sve ostale učesnike i posetioce koji se nalaza ne strelišu. Antifoni mogu da se koriste bez ograničenja stepena zaštite, naravno ako je stepen zaštite veći strelac će vremenom imati manje posledice, pa se preporučuju takozvani zvučni (aktivni) antifoni koji u normalnoj komunikaciji imaju normalnu čujnost a kada se čuje jači zvuk kao šo je pucanj automatski se zatvaraju i daju maksimalnu zaštitu korisniku.

 

Zvanični sajt kluba IPSC Kobre možete videti ovde.

Ostavite odgovor