Tekstovi i priče
Kočina Krajina – Srbi Izmedju Austrije i Turske
Kočina Krajina – Srbi Izmedju Austrije i Turske
– Kočina Krajina – Srbi Izmedju Austrije i Turske –
Kočina Krajina je deo evropskih ratova koji je trajao od 1788. pa do 1792. godine. U ovom sukobu učesnici su bili: Rusija, Švedska, Danska, Turska i Velika Britanija. Bila je to vojnička akcija srpskih dobrovoljaca (frajkora). Frajkori su bili dobrovoljačka policija koju je Habzburška monarhija osnovala. Borili su se za vreme Austrijsko – Turskog rata na strani Austrije. Naziv Kočina krajna dobija naziv po Koči Anđelkoviću.
Austrijski car Jozef II Habzburški sa ruskom caricom Katarinom Velikom od 1781. godine vodili su tajni defanzivni savez protiv Turske. Kako bi prikupili podatke i pridobili stanovništvo Austrijanci su slali nekoliko misija u Srbiju. Skoro sve su bile uspešne jedino one u Bosni gde je situacija bila katastrofalna, spahije su bile protiv janičara, janičari se borili sami među sobom. Samim tim je i stanovništvo je bilo nezadovoljno pogoršanjem stanja, pa su tako izašli u susret Austrijancima jer su se nadali oslobođenju.
Koje zanimljive artikle imamo u kategoriji obuće pogledajte klikom OVDE!
Godine 1787. objavljen je rat. Turci objaviše rat protiv Rusa, a Austrija još uvek nije spremna. Smislila je plan koji je bio da se pogranične tvrđave zauzmu na prepad, uz pomoć Srba. U decembru mesecu propada plan i pokušaj otvaranja Beogradskih kapija. Kako je mnogo Srba izbeglo, tako se stvaralo sve više frajektora. 1788. godine bio je još jedan napad na Beograd, ali i ovoga puta bez uspeha. Kao jedan od dobrovoljaca bio je i ustanički vođa Karađorđe Petrović.
Veliki deo akcije pao je na Srbe kojima je bio zadatak da dobro pripreme teren za dolazak glavne austrijske vojske. 1788. godine, nakon što je Austrija objavila rat Turcima, a frajkori nisu uspeli na vreme da zaumu Beograd, pala je odluka da se Beograd izoluje i opkoli, kako bi se turskoj vojsci onemogućile pošiljke sa hranom i vojna pomoć. Koča je uspeo da sa svojom četom vojske zauzme Palanku, Kragujevac, Požarevac i Batočinu i da izbije na Carigradski drum. Jako spretna, veoma uspešna vojnička akcija, za koju austrijska vojska nije davala nadu, u narodu je dobila naziv Kočina Krajina. Kočina vojska imala je negde oko 500 ljudi.
Smrt cara Jozefa II, porazi austrijske vojske na drugim frontovima, a u Srbiji opet beleženo mnogo uspeha, 1790. godine novi car Leopold II morao je da traži mir. Vojska Austrije zauzima Cetingrad. Turci pokušavaju da spreče, ali ipak dolazi do osvete. Zadovoljan osvajanjem Cetingrada, uskim delom zemljišta u Krajini i Drežnikom, Leopold II Habzburški objavljuje mir u Svištovu. Frajkori idu na svoje strane, a deo Srba bio je toliko razočaran Austrijom, da se vratio u Srbiju. Od 1789. godine Sultan Selim III zabranio je povratak janičara u smederevski sandžak. Promene su se odnosile i na živote Srba u Austriji, jer su učestvovali u ratu sa Turskom. Kao povlastica bilo je otvaranje Ilirske dvorske kancelarije u Beču, za one Srbe koji su u Vojvodini, pravo na zapošljavanje u državnoj službi, pravo slobode veroispovesti i tako dalje.