Ko su preperi?

Ko su preperi?

Ko su preperi?

Da li ste čuli za survivalizam i survivaliste?

Ko su preperi je pitanje koje nam pada na pamet čim se pomenu biološke, ekonomske i društvene katastrofe. Ovo su ljudi koji se baš za te dane spremaju. Preperi (eng. Preppers– prep: pripremni) ili pripremnici je pokret ljudi koji se aktivno spremaju za potencijalnu katastrofu bilo da se radi o prirodnim katastrofama, apokalipsi, ratnim nuklearnim katastrofama, pandemiji, ekonomskoj ili političkoj krizi. Ovakav pokret se naziva još i survivalizam a pripadnik pokreta survivalista. Njihova priprema se odnosi i na eventualne lične krizne situacije kao što su gubitak posla, snalaženje u divljini ili snalaženje u nekim ugrožavajućim uslovima. Osnovna priprema se u najkraćem svodi na pravljenja zaliha hrane, medicinske opreme, oružja,municije, učenje raznih tehnika i umeća preživljavanja, samoodbrane i pružanje prve pomoći. Preperi pojedinci i udruženja prepera postoje širom sveta a najviše ih ima u Americi, Kanadi, Velikoj Britaniji i Australiji.

Koji sve preperi postoje?

U zavisnosti od eventualne pretnje i tipa ličnosti imamo različitie tipove prepera. Od procene rizika i procene odakle mu preti najveća opasnost neki preperi će se više okrenuti oružju i samoodbrani dok će drugi više praviti zalihe hrane i potrepština.

Preperi-lovci

Ko su preperi?
Oprema prepera-lovca

Ovo su preperi koji nameravaju da u slučaju katastrofe prežive u divljini. Oni uvežbavaju sve tehnike koje su potrebne za preživljavanje u prirodi. Lov, korišćenje vatrenog oružja, rukovanje nožem, korišćenje kanapa, širenje šatora i kampovanje, paljenje vatre, priprema hrane, izgradnja primitivnih koliba u prirodi, seča i skupljanje drva, sakupljanje jestivih bobica i plodova, branje pečuraka, sakupljanje lekovitih bilja i slično. Obično se deca prepera od malih nogu uče upotrebi oružja i tehnika preživljavanja.

Preperi-skupljači zaliha

Verovatno najbrojnija vrsta prepera i ono kako većina ljudi zamišlja prepere. Najviše ovakvih prepera ima u SAD-u. Ovakvi preperi uglavnom u podrumu ili ostavi prave velike zalihe hrane, vode, lekova, medicinske opreme, toalet papira, sapuna, šampona, dezinfekcionih sredstava, generatora struje, plinskih boca i alata, a cilju samoodbrane i zaštite života i resursa u slučaju katastrofe mnogi preperi prave zalihe naoružanja, municije, strela, pancira, biber sprejeva i noževa. Malo bogatiji preperi prave utrvrđenja i bunkere oko kuće kako bi se zaštitili u slučaju katastrofe.

Finansijski preperi

Predstavljaju prepere koji smatraju da će novac zbog nepotojanja pokrića u zlatu potpuno izgubiti vrednost i dovesti do hiperinflacije. Stoga oni svoj novac ulažu u kupovinu dragocenih metala pre svega u poluge zlata i srebra. Ovakvi preperi se najčešće javljaju nakon velikih ekonomskih kriza kao što su bile Velika depresija iz 1929. godine i Svetska ekonomska kriza iz 2008.

Preperi-uzgajivači

Ovakvi preperi svoje baze obično prave u zabačenim selima. Njihova taktika je napraviti obnovljive izvore hrane i energije. Po njima zalihe hrane koliko god bile velike moraju jednom da se potroše a da se samo uzgojom hrane može obezbediti opstanak svoje porodice ili zajednice. Za električnu energiju koriste solarne panele.

Ko su preperi?
Porodica prepera sakupljača

Preperi-krtice

Oni prave pravi improvizovane bunkere u zemlji i opremaju je za privremeni boravak. Oni takođe skladište određenu količinu hrane i sredstava koja će im biti dovoljna da prežive katastrofu. Smatraju da je u slučaju nuklearnog napada ili katastrofe najbezbednije sakriti se pod zemljom i izbeći zračenje.

 

Ovde možete pogledati kompletnu ponudu rančeva!

 

Ostavite odgovor