Ko su bili šajkaši?

Ko su bili šajkaši?

Ko su bili šajkaši?

Odgovor na pitanje ko su bili šajkaši vam dajemo u nastavku teksta. Šajkaši su bili ratnici koji su plovili evropskim rekama i bili vekovima kao živi zid Osmanlijama i brana hrišćanstva. To su bili prvi profesionalni vojnici u srednjem veku, spretni rečni ratnici koji su ostali u dubokom sećanju vojne istorije srpskog naroda, a svoje ratovanje zabeleželi su i u široj evropskoj istoriji od 15. do 19. veka. Jako moćni ratnici, predstavljali su strah i trepet na mnogim evropskim rekama, posebno na Tisi i Dunavu, a po potrebi cara ratovali su i na drugim rekama (borili su se u Holandiji, premostili Rajnu).

Šajkaši, vukovi sa Dunava

Ko su bili šajkaši?

Imali su neobičan način ratovanja. Kao vukovi što napadaju u čoporu, tako su i vojnici šajkaši vodili bitke i napade u čoporu. Prepadali su turske brodove koji su išli i snabdevali njihova mesta. Negde na ne tako dubokim rečnim mestima čekali su da naiđu turski brodovi i tako iznenada odigravali njihove napade.

Kroz istoriju rekama su plovili i stizali do Beograda, Smedereva, Požarevca, pa sve do Makedonije. Kroz ratovanja stizali su do Nemačke, Holandije, Slovačke, Mađarske, Poljske. Možemo zaključiti da su se šajkaši dobrim delom Evrope nastanjivali i borili. Ne samo da su bili mornari koji su ratovali, oni su takođe morali da rade inženjerijsku službu, da služe kao pešadija, da budu dobri u korišćenju oružja i prolazili su kroz celokupnu obuku kako bi se dobro opremili za brojne operacije. Nije ih bilo puno, između 2000 i 3000, ali su zato bili jako važan deo vojnog sistema Austro-Ugarske.

Srbi u habzburškoj vojsci

U to doba jedan deo srpskog naroda nije želeo da prihvati kmetovski položaj, te su uzimali najteži vojnički zadatak. Ostavljali su leševe na bojnim poprištima po čitavoj Evropi. Imali su veliku slobodu, bili su slobodni seljaci koji su u toku godine morali ići na vojne vežbe.

Od 1690. pa do 1815. godine Srbi su proveli čak 103 godine po ratištima turske zemlje, poljske, francuske, a u svoj toj borbi u ratu imali su privilegije. Najveća privilegija za njih bila je da sačuvaju svoju nacionalnu i vernu posebnost.

Imali su pokretnu crkvu koja je čuvana po sanducima. Koristili su je prilikom ratovanja, kako je tekao rat oni su stajali i molili se Bogu. Svaki šajkaš imao je 20 ari zemlje, 6 ari pašnjaka, a bili su oslobođeni plaćanja poreza.

Ko su bili šajkaši?
    Knjigu SRBI ČUVARI HABZBURŠKE MONARHIJE možete poručiti OVDE

Šajkaška vojno privilegovana teritorija je nastala 1763. godine. Nastavila se na šajkaške jedinice koje su postojale još i u 16. Veku, u vremenu kada je vladala ugarska kraljevina. Bila je podvrđena Austrijskoj kruni. Kada su se desile tektonske političke promene potpisivanjem Karlovačkog mira i razgraničenja Austrije-Ugarskog carstva i osmanske imperije, granica koja je na Dunavu i Savi postala je živo ratište, zbog čega su Ugari – kako bi odbranili svoje južne posede na mestima šančeva Tise i Dunava -organizovali vojno privilegovanu oblast koja dobija ime Šajkaška uprava po plovilima.

 

Ostavite odgovor