Ko je bila Milunka Savić?

Milunka Savić, srpska heronina prvog svetskog rata i balkanskih ratova, rođena je 1889. godine u selu Koprivnica u blizini Raške.

Ko je bila Milunka Savić?

Milunka Savić, srpska heroina prvog svetskog rata i balkanskih ratova, rođena je 1889. godine u selu Koprivnica u blizini Raške. Prijavila se kao dobrovoljac registrovana pod imenom svog brata Miluna Savića. Svoj identitet dugo je krila, uprkos višeputnim ranjavanjem na bojištu, najteže joj je palo ranjavanje u Drugom balkanskom ratu kada su bolničarke prilikom previjanja njenih grudi  otkrile njen identitet. Kada je otkriven njen identiten, Milunka nije bila izbačena iz službe već se u Prvom svetskom ratu borila pod svojim pravim imenom. Pred Prvi svetski rat dobila je čin kaplara , bila je raspoređena u čuveni „Gvozdeni puk“ koji je bio najelitniji Drugi puk srpske vojske „Knjaz Mihajlo“.
U jesen 1915. godine zadobila je teške povrede glave , i tako povređena se povlačila preko Albanije do Krfa gde je bila na lečenju par meseci. Sa Krfa je otisla na Solunski front gde je učestvovala u bitkama tokom leta i jeseni  1916. godine. Milunka je bila odličan bombaš, imala je taj talenat da oseti kada je najpogodnije napasti protivnika,  i precizno da baci bombu u neprijateljski rov. Na tome su joj se divili svi vojnici a ujedno i plašili njene neustrašivosti. Jednom prilikom na Solunskom frontu, u jednom prepadu, zarobila je četrdeset i tri, a u drugom šezdeset bugarskih vojnika. Nije ih ubijala, već kako je govorila borila se za život a ne za ubijanje neprijatelja.

Milunka Savić, srpska heronina prvog svetskog rata i balkanskih ratova, rođena je 1889. godine u selu Koprivnica u blizini Raške.

Odlikovanja Milunke Savić


 Od domaćih odlikovanja Milunka je na svojim grudima nosila ordenja kao što su:

  • Zlatna Medalja za hrabrost „Miloš Obilić“
  • Spomenica za Prvi svetski rad 1914-1918
  • Albansku spomnicu
  • Zlatnu Karađorđevu zvezdu sa mačevima (1917).

Što se inostranih odlikovanja tiče, Milanka je krajnje zasluženo na svojim grudima nosila Orden Legijije časti 4. i 5. reda ( Francuska)  kao i Ratni krst 1914-1918. sa zlatnom palmom, time je bila prva žena na svetu koja je odlikovana francuskim ordenom Ratni krst. Pohvale i oduševljenja za našu heroinu stizale su sa različitih strana. Divili su joj se Arčibald Rajs, admiral Emil Geprat, komadant francuske vojske u Tunisu, gradonačelnik Tunisa, General Franš d’Epere – komadant Solunskog fronta, a napisemno je stiglo pismo pohvale od Vrhovne komande svih vojski Antante (1918).

Život Milunke Savić posle Prvog svetskog rata

Posle Velikog rata, Milunka u Bosni i Hercegovini radi kao kuvarica, bolničarka i kao fabrički radnik za pregledavanje vojnih uniformi. Bila je predložena za počasnog direktora mostarskog zatvora gde je upoznala Veljka Gligorovića za kog se i udala u Beogradu 1923.godine. Sa Gligorovićem je dobila ćerku Milenu. Pored Milene ,imala je još tri ćerke, Zorku, Višnju i Radmilu, koje je usvojila i sama podigla jer brak sa Gligorićem nije dugo trajao. Uspela je da iškoluje jos oko  tridesetoro dece iz Koprivnica.

Za vreme Drugog svetskog rata vodila je malu bolnicu u Beogradu za ratne ranjenike, a posle rata 1945. godine se zaposlila kao čistačica u beogradskim kafanama, gde je provela najveći deo radnog veka. U penziju odlazi 1972. godine, a stan od države dobija na inicijativu nekadašnjeg načelnika Generalštaba Jugoslovenske narodne armije Peke Dapčevića, u kom se i upokojila već naredne godine. Sahranjena je u porodičnom grobu na Novom groblju. Nakon 40 godina, njeni posmrtni ostaci preneti su u Aleju velikana gde im je oduvek i bilo mesto.

Strateška društvena igra Marš na Drinu – pogledajte i poručite ovde!

Milunka nije bila jedina žena koja je doprinosila u ratu, bilo je mnogo žena dobrovoljaca ali su one radile kao bolničarke. Tužna činjenica je da se o Milanki i ostalim heroninama malo govori, tek nekad se provuče njeno ime u nekoj predstavi ili nekom  tekstu. Nema je ni u jednom udžbeniku iz istorije, jer se istoričari nisu bavili Milankinom biografijom.

 

Ostavite odgovor