Čizma Koja Je Pokorila Stari Svet – Kaliga

Čizma Koja Je Pokorila Stari Svet - Kaliga

Čizma Koja Je Pokorila Stari Svet – Kaliga

– Čizma Koja Je Pokorila Stari Svet – Kaliga –

Možemo samo da pretpostavimo kako se osećao branilac Jerusalima, 14 aprila 70 godine naše ere, kada je počela Rimska opsada grada i kada je prvi put čuo zvuk koji je ledio krv u žilama, zvuk desetina hiljada čizama sa gvozdenim ekserima na đonovima u dodiru sa kamenim ulicama. Rimska vojnička čizma – kaliga, koju bi danas nakon 2000 godina opisali kao spoj funkcionalnosti i ergonomije, bila je u ratu posle oružja najvažniji deo opreme legionara, a u miru čak i važniji.

Kaliga nije odavala utisak posebno kvalitetne obuće. Đon je bio ravan, napravljen od tvrde i debele volovske kože, sa donje strane „potkovan“ gvozdenim nitnama. Gornji deo kalige bio je napravljen od traka mekane kože, tako obrađen da nije dolazilo do trenja i stvaranja plikova. Rimski legionar je je imao obavezu marširanja 50 kilometara, svake nedelje u mirovnim uslovima pod punom ratnom opremom (20 kg). Posle takvog marša, zahvaljujući tome što je kaliga bila otvorena nalik na današnje sandale, legionar je osećao bol u tabanima ali plikove nije imao. I dovoljno bi bilo da skine kalige, noge potopi u neki hladan potok i već za petnaestak minuta bi mogao da nastavi sa marširanjem. U uslovima Meditreranske klime, sa blagim zimama, kaliga je bila skoro idealna obuća. Lagana i prozračna, sprečavala je uparavanje nogu a nitne na đonu su imale efekat današnjih kopački i na zemljanom terenu pružale izuzetnu stabilnost legionaru. 

 Pogledajte Naš Asortiman Vojničke Obuće Klikom OVDE! 

Kaliga je imala i taktičku funkciju u ratu. Uobičajena formacija u kojoj su legionari nastupali bila je „testudo“ (kornjača), sa deset ili više redova gusto postavljenih boraca. Ko bi ispred takve formacije bio oboren ili ranjen bio bi pregažen redovima čizama sa nitnama i skoro nikakvim šansama da preživi.

Proizvodnja kaliga je bila vrlo važna industrijska grana u starom Rimu. Procenjeno je da je u vreme kasne republike i ranog carstva pravljeno oko 2 miliona pari kaliga godišnje, uglavnom za potrebe vojske ali su ih nosili i civili, pomoćne jedinice i neki od organa rimske državne uprave. Rimski legionar je od svoje plate imao obavezu da kupi dva para kaliga godišnje jer ih država, za razliku od oružja, nije plaćala. Svaka regija u carstvu je imala svoju „šaru“ od nitni na đonu, kao i lokalno specifičan način preplitanja kožnih traka na gornjem delu kalige, tako da je na osnovu toga moguće rekonstruisati u kom je delu carstva kaliga proizvedena.

 Naše Video Prezentacije Artikala Pogledajte Klikom OVDE! 

Širenjem Rimske imperije na sever i ulaskom u hladniju klimu, naročito u Britaniji i Germaniji kaliga od kraja prvog veka naše ere biva zamenjena drugom vrstom kožne čizme, kalcejom, koja je po konstrukciji slična današnjim poludubokim i dubokim cipelama. Bila je ravnog đona i potpuno zatvorena i pružala je bolju zaštitu od hladnoće nego kaliga i bila je primerenija lokalnim vremenskim prilikama. Kalceja je bila i vrlo popularna obuća kod civila.

Treći rimski imperator, Kaligula (31. Avgust 12 – 24. Januar 41 NE), nadimak je dobio dok se kao dečak igrao rezervnim kaligama legionara tokom rata u Germaniji. Kao imperator nosio je kalige, ali ukrašene dragim kamenjem.

Kalceja i naročito kaliga, predstavljaju pored gladijusa (kratkog legionarskog mača), najčešću asocijaciju na legionara a funkcionalnošću i ergonomijom predstavljaju preteču svih vojničkih čizama od starog Rima do danas.

Ostavite odgovor