Zanimljivosti o Samurajima i one-bugejšama

Zanimljivosti o Samurajima i one-bugejšama

Zanimljivosti o Samurajima i one-bugejšama

Zanimljivosti o Samurajima  i one-bugejšama predstavlja novi tekst o drevnim ratnicima i ratnicama. Kao što već i znamo iz raznih istorijskih knjiga i filmova samuraji su bili ratnici zemlje izlazećeg sunca, odnosno Japana. Sama reč “samuraj” znači “onaj koji služi u ime časti” što najbolje i opisuje ove neustrašive ratnike. Čast ispred svog života je moto svakog samuraja, odbacivali su materijalna dobra i bilo koji vid straha, posebno strah od smrti.

Oni nisu bili samo obični ratnici, nisu ih činili neobičan oklop i katana drugačijim od drugih ratnika već činjenica da su bili politički obrazovani, pisali su poeziju, poznavali matematiku, pravili cvetne aranžmane i mnogo drugih stvari.

U to vreme bavljenje poezijom se smatralo velikim umećem, jer  ratnik je bio u stanju da u najtežem trenutku nađe toliko mira i koncentracije u sebi da napiše neku lepu i kratku pesmu pred odlazak u bitku. Samuraji su umetnički posmatali prirodu oko sebe i samim tim su znali na najlepši način da izraze svoj doživljaj prirode i života.

Katana mač Boker Magnum Green Bamboo – poručite OVDE!

Oružje samuraja

Od oružja su najpre koristili chokuto, tanju i kraću verziju ravnih mačeva i kako je tehnika izrade mačeva napredovala koristili su se sve krivlji mačevi od kojih je i nastala katana. Samuraj je uvek sa sobom nosio dve katane za pojasom, kraću napred i dužu pozadi iza leđa u kanijama. U slučaju da neko dotakne same korice mača,a kamoli ceo mač to se gledalo kao najveća sramota koja se mogla oprati samo krvlju. Samim tim je obeščašćeni samuraj sam sebi oduzimao život svojim mačom, taj čin se zvao harakiri.

Zanimljivosti o Samurajima i one-bugejšamaŽene samuraji

Vekovima unazad zabeležena je istorija samuraja, priče o muškim ratnicima, dok je uloga žene stavljena u skroz drugi plan. Žene samuraji su se borile u mnogo odlučujućih bitaka, prolazile  kroz jednako naporunu i tešku obuku, polagale zakletvu da će braniti svojim životom gospodara, svoj klan i što je najbitnije – čast. Jako interesantan podatak je da su žene sačinjavale 30 % samurajskih jedinica na bojištu. Kao i muškarci, bile su obučavane drevnim borbenim tehnikama i poštovale su ratnički kodeks pod nazivom bušido. Bušido karakterišu vrline kao što su hrabrost, odanost i čast, kao i biti spreman u svakom momentu položiti svoj život za domovinu, svoj klan i gospodara, odnosno Hana.

Samurajke su u Japanu zvane ona-bugejša,  što u prevodu znači žena vitez odnostno žena ratnik. Oružje koje su najčešće koristile bila je naginata, dugačak štap sa oštrim i zakrivljenim sečivom, a u odeći su nosile skriveni mali bodež, odnosno kaiken. Nisu bile obučavane samo da se odbrane, napadnu il ubiju neprijatelja, već kako da sebi oduzmu život kaikenom kako bi zaštitile svoju čast. Pred rituelno samoubistvo vezivale su kimono oko nogu sa širokom trakom sa kojom su se opasivale kako bi do smrti bile dostojanstvene.

Najčuvenija ratnica koja je koristila naginatu bila je mlada samurajka Nakano Takeko koja je stradala u 21. godini života. Svojom hrabrošću se istakla u istorijskim sukobu u Bošinom ratu. Pristupila je Aizu klanu veoma mlada i samim tim bila je prva žena koja je pristupila nekom klanu. Pošto visoki zvaničnici Aizu hana nisu dozvolili da ona i druge one–bugejše budu zvanično deo armije, Nakano Takeko je predvodila žensku armiju i išle su u bitku nezavisno od muškog dela armije.

Zanimljivosti o Samurajima i one-bugejšama

Bila je poznata po neustrašivosti i po svojoj lepoti. Jednom prilikom je predvodila 300 samuraja u bitku protiv 6000 neprijateljskih vojnika i bila jedno među petoro preživelih. U već pomenutom Bošinom ratu, napadnut je Aizu klan , kako je Takeko bila borbeno nastrojena, u prve redove je povela 30 samurajki. Carska vojska je bila artiljerijski moćnija i u kontranapadu koji je predvodila Takeko ubila je bar pet neprijateljskih vojnika svojom naginatom pre nego što je metak ranio u grudi. Svoju sestru na samrti je zamolila da joj odrubi glavu kako joj neprijatelj ne bi uzeo telo kao trofej. Sahranjena je u vrtu ispod drveta u vrtu Aizu i u njenu čast su samuraji podigli i spomenik. Zanimljiva činjenica iz tog rata je što je preživelo oko 230 samurajki koje su same sebi oduzele život jer su carevi vojnici osvojili Aizu klan. Tu je bio kraj samuraja i njihove viševekovne vladavine, al priča o hrabrosti Tekako i danas živi i njene mlade sledbenice i dan danas uče borbu sa naginatom ali kao sportsku disciplinu.

Uprkos minimalnim istorijskim zapisima arheološki nalazi su pokazali da prisustvo samurajki nije bila retka pojava. Tri iskopane humke otkrile su značajno prisustvo žena na bojnom polju. DNK testiranje sprovedeno posle Macubaru bitke pokazalo je da je 35 od 105 tela bilo ženskog pola.

Pratite i naše video prezentacije proizvoda na zvaničnom You Tube kanalu!

Ostavite odgovor