Zajednička obuka u veranju Legije stranaca i Gurki

Zajednička obuka u veranju Legije stranaca i Gurki

Francuska Legija stranaca i Gurke predstavljaju  dve najpoznatije i najstarije plaćeničke formacije na svetu. Za njihova imena vezane su brojne legende o neustrašivosti, borbenoj snazi, spremnosti na razne izazove i odanosti „braći po oružju“.

I jedni i drugi smatraju se za najobučenije ratnike na svetu, koji se među prvima upućuju tamo gde je „gusto“ i gde treba zaštiti interese države i armije kojoj pripadaju. Malo ko je pomišljao na to kakva bi „eksplozivna“ kombinacija nastala kada bi se pomešale ove dve elitne jedinice. E upravo to se desilo tokom tronedeljne zajedničke obuke za borbu u planinskim uslovima, u kojoj su učestvovali pripadnici 1. čete 2. inžinjerijskog puka Legije stranaca (2e REG) i 70. čete kraljevskih Gurka inženjeraca britanske armije.

Ovo neobično, ali pokazalo se vrlo efikasno zajedničko obučavanje je inicirao potpukovnik Frederik Bušer, komandant 2. REG-a, a izvedeno je na terenima specijalističkog centra za planinarsku obuku u Valloire-u u francuskim Alpima.

Inžinjerci i diverzanti

2. REG (2е Regiment Etranger de Genie) predstavlja jedan od najmlađih pukova uvedenih u stroj Legije stranaca, a time i francuske armije – osnovan je 1999. godine kao jedinica sa specifičnim zadacima: osim klasičnih inžinjerijskih namenjen je i za izvođenje diverzantskih, prepadnih i izviđačkih zadataka na visokoplaninskom i teškoprohodnom zemljištu. Baza puka nalazi se u mestu Sen Kristol u oblasti Albion, planinskom regionu na jugu Francuske gde se nalazi i veliki operativni centar za lansiranje interkontinentalnih balističkih raketa. Upravo su zaštita i obezbeđenje ovog strateškog objekta jedan od zadataka puka.

Prema planu upotrebe generalštaba francuskih oružanih snaga, 2. REG operativno ulazi u sastav 27. planinske brigade kopnene vojske (27. BIM – Brigade d’Infanterie de Montagne), koja se sastoji od sledećih jedinica:

– 7, 13. i 27. bataljona planinske pešadije (BCA)

– 4. motorizovanog puka (4. Regiment de Chasseurs)

– 93. planinskog artiljerijskog puka (93. RAM)

– 2. REG

– 27. komandno-komunikacione čete veze (27. CCTM)

– Grupe planinskih komandosa za specijalne zadatke (GCM), ukupne jačine šest vodova, raspoređenih po napred nabrojanim jedinicama

2. REG čine tri borbene inžinjerijske čete, komandno logistička četa, četa za vatrenu podršku (teško naoružanje i prateća oruđa), četa za obuku i vod planinskih komandosa GCM. U prvoj borbenoj četi nalazi se pionirska inžinjerija (miniranje, razminiranje, izrada rovova), posebno obučeni za dejstva na planinskom terenu i u zimskim uslvima. Svi pripadnici puka prolaze obuku u veranju i stuču zvanje i značku vojnog alpiniste (Brevet d’Alpiniste Militaire) i vojnog skijaša (Brevet d’Skier Militaire). Većina legionara prolazi i kroz specijalističku obuku i kurseve u centru za obuku planinskih jedinica u Šamoniju (EMHT –  Ecole Militaire de Haute Montagne). Pripadnici puka redovno učestvuju na zajedničkim NATO manevrima u ekstremnim zimskim uslovima u Norveškoj.

Operacije u inostranstvu

Za relativno kratko vreme postojanja, 2. REG  je postao jedna od najaktivnih jedinica u francuskoj vojsci, što pokazuje i karta sa ucrtanim operacijama u inostranstvu, u kojima su učestvovali njegovi legionari: Kosovo, Avganistan, Obala Slonovače, Džibuti, Martinik, Gabon, Liban i druge. Puk je takođe aktivan i na združenim vežbama u Francuskoj  i multinacionalnim manevrima u inostranstvu.

izvor: Wikipedia
izvor: Wikipedia

Koreni 70. inžinjerijske čete Gurka su dosta duboki i protežu se čak do Jugoistočne Azije, gde je jedinica osnovana u mestu Sungei Besi u Maleziji, daleke 1960. godine. Vrlo brzo četa je preuzela dužnost od starog Centra za inžinjerijsku obuku britanskih trupa stacioniranih na Dalekom istoku. U njemu su se obučavali druge Gurka jedinice, britanski pukovi, Malajci, Indijci i ostali vojni inžinjerci Komonvelta. Nakon „preživljene“ dve reforme, 70. četa Kraljevskih Gurka inžinjeraca je konačno, 2000. godine prisajedinjena 36. inžinjerijskom puku u Medistonu, Kent, Velika Britanija.

Uobičajeno je mišljenje da Gurke imaju velikog iskustva u borbi na planinskom terenu, jer se njihova postojbina nalazi u Nepalu, u masivu Himalajskih planina. Ali, nije tako. U stvarnosti, većina ovih rastom onižih, ali veoma izdržljivih vojnika, potiče iz sela koja su smeštena u dolinama, pored brzih rečica. Zavičaj su napustili kada su bili veoma mladi, tako da samo mali broj ima iskustvo penjanja i borbe u planini. Ipak su džungla i šuma tereni na kojima se osećaju kao „ribe u vodi“.

U matičnoj bazi u Medistonu retko imaju priliku da vežbaju veračku i drugu planinsku obuku, tako da su za većinu ovih Gurki oprema i taktika koju su uvežbavali sa legionarima nešto sasvim novo. Ali, zahvaljujući svom genetskom sklopu i psihofizičkim predispozicijama, brzo se adaptiraju na nove uslove i zadatak koji im se postavi, tako da su sa francuskim kolegama odmah uspostavili dobru saradnju. Jezik u međusobnom komuniciranju nije predstavljao poseban problem, jer pored toga što mnogi legionari govore engleski, na obuci je bio i podoficir Legije stranaca Ram Gurung, Gurka koji je napustio svoje rodno selo u Nepalu pre 12 godina i pristupio Legiji stranaca. Osim dvogodišnje ture u Džibutiju, ostatak karijere je proveo u 2. REG-u.

Gurka u Legiji

O svojim iskustvima Ram kaže: „Gurke su bile iznenađene kada su sreli zemljaka u Legiji. Nisu verovali da neko iz Nepala može da se priključi legionarima. Ja sam u 2. REG-u od kada je formiran, pripadam grupi veterana. Prošao sam o buku u veranju, skijanju, brojne specijalističke kurseve borbe i preživljavanja u planini i snežnim uslovima. Ovo mi je prvi put da radim sa Gurkama i zaista sam veoma zadovoljan“.

Zajednička obuka u veranju Legije stranaca i Gurki
Izvor: specijalac.net

Pod nadzorom kapetana Žan Iv Igonea, savetnika za obuku u 2. REG-u, iskusnog specijaliste-planinskog vodiča, mladi legionari i njihove Gurka kolege su učestvovali u intezivnoj tronedeljnoj obuci. Prve dve nedelje su provedene u učenju i savladavanju osnovnih veračkih tehnika, rada sa užetom, penjanje i osiguravanje u steni, rad na liniji konopca, izrada sidrišta, prenošenje opreme preko neravnog terena i improvizovanog visećeg mosta od užadi, izrada bivaka u planini, prelazak preko snežnih i ledenih površina, penjanje u steni sa snegom i ledom, obuka sa naoružanjem prilagođena velikim visinama.

Obuka je završena finalnim testom: borbeni daljinski marš na većoj visini, tokom koga je provereno sve ono što je uvežbavano proteklih nedelja. Rezultati različitih testova i uspeh na poslednjem velikom izazovu, petočasovnom brzinskom maršu su odlučili ko će imati pravo da na grudi prikači tako željenu značku vojnog alpiniste. Za vreme tehničkih testova (provere veračkog znanja) i vežbi fizičke izdržljivosti, timovi legionara i Gurki su radili zajedno u mešovitom sastavu da savladaju prepreke i obe strane su sa uspehom poližile ispit. Testovi provere su bili po programu i standardu Legije stranaca, odnosno francuske vojske.

70. inžinjerijska četa je bila prva jedinica Gurki i jedna od malobrojnih u britanskoj vojsci, koja se kući vratila sa francuskom značkom vojnog alpiniste. Zauzvrat, nekoliko tradicionalnih kukri noževa sada krase zidove u kasarni 2. REG-a.

Autor teksta: Dragan Džamić

Izvor slika: Specijalac.net

Ostavite odgovor