Vanredno stanje u ratu i miru

Vanredno stanje u ratu i miru

Vanredno stanje u ratu i miru

Vanredna i ratna stanja

Vanredno stanje u ratu i miru je skup mera koje objavljuje jedna država zbog stanja javne opasnosti države ili građana, odnosno, određenih vanrednih okolnosti koje su viskokog stepena opasnosti po celo društvo. U njih spadaju prirodne nepogode, pandemije, epidemije, terorizam i sl. U slučaju građanskog rata, rata sa drugom državom, bombardovanja, ili oružanog sukoba na delu teritorije u nekim državama, kao što je to slučaj sa Republikom Srbijom, umesto vanrednog stanja se proglašava ratno stanje. Proglašenje ratnog i vanrednog stanja propisano Ustavom Republike Srbije može se proglasiti za deo ili celu teritoriju države.

Koliko dugo može da traje vanredno stanje?

S obzirom na to da se tokom vanrednog stanja ograničavaju određena ljudska prava zagarantovana Ustavom, kao što su: sloboda kretanja, sloboda okupljanja, pravo na rad, pravo na obrazovanje itd. postoji opasnost od zloupotrebe vanrednog stanja od strane vlasti. Zbog toga ustavni sistemi raznih država propisuju vremenska ograničenja kao i u kom obimu se smeju suspendovati ljudska prava i građanske slobode. U našem pravu vanredno stanje može najviše trajati 180 dana odnosno dva puta po 90 dana a ljudska prava se ograničavaju samo u obimu u kojem je to neophodno.

Formiranje štabova za novonastalu sutuaciju

Bitnu ulogu u vanrednim stanju imaju štabovi za vanredne situacije koji se osnivaju na svim nivoima od republičkog do opštinskog. Štabovi u odnosu na vanredno stanje deluju u tri faze:

  1. Preventivna faza štaba za vanredne situacije;
  2. Operativna faza štaba za vanredne situacije;
  3. Faza oporavka štaba za vanredne situacije.

Svojim aktima novooformljeni štabovi narađuju sprovođenje mera zaštite i spasavanja kao i upotrebu sredstava zaštite i pomoći.

Uloga državnog vrha, vojske i policije

U vanrednom stanju bitnu ulogu imaju i Vojska i Policija. Naime, Ministarstvo Odbrane sastavlja procenu rizika i pretnji po bezbednost Republike i njenih građana kao i posledice koje mogu nastupiti, na osnovu koje predsednik Republike, Vlade i Skupštine donose odluku o uvođenju vanrednog ili ratnog stanja. U vanrednom stanju Vojska i Policija se upotrebljava u civilne svrhe i pruža pomoć državnim organima u sprovođenju vanrednih mera u cilju zaštite života i bezbednosti građana, imovine i životne sredine.

U vanrednim situacijama građeni, takođe, imaju dužnost da učestvuju u zaštiti i spasavanju, da se obuče za ličnu i kolektivnu zaštitu, da sprovode naređene mere, i izvršavaju zadatke civilne zaštite.

Vanredno stanje u ratu i miru

Kada se proglašava ratno stanje?

Ratno stanje – ovo je stanje opasnosti izazvano oružanim delovanjem kojim se ugrožava mir i bezbednost države i građana kao i suverenost i teritorijalni integritet zemlje. Nakon proglašenja ratnog stanja predsednik Republike kao vrhovni komandant Vojske naređuje sprovođenje Plana odbrane, naređuje opštu ili delimičnu mobilizaciju i naređuje upotrebu Vojske Srbije.

Vojska Srbije je glavna oružana snaga zemlje i zadužena za svako oružano suprotstavljanje u ratnom stanju. Vojska komanduje svim oružanim snagama koje izvode borbena dejstva u ratnom stanju.

Policija ima posebne dužnosti u ratnom stanju. Ona pre svega pruža podršku Vojsci Srbije u odbrani zemlje od neprijatelja, štiti značajne objekte, stara se o bezbednosti granice države ,a može biti i angažovana u izvršenju zadataka zajedno sa Vojskom. Organi uprave su dužni da Ministarstvu Odbrane dostavljaju podatke od značaja za bezbednost zemlje. Ostali državni organi takođe imaju dužnost da organizuju svoj rad u skladu sa ratnim stanjem kao i da pružaju pomoć vojsci u skladu sa svoji delokrugom.

Građani u ratnom stanju imaju dužnost da izvršavaju vojnu, radnu ili materijalnu obavezu.

Ostavite odgovor