Tajne Rimskog Bunara u Srcu Kalemegdana

– Tajne Rimskog Bunara u Srcu Kalemegdana –

Pretpostavlja se da na prostoru Beogradske tvrđave ne postoji nijedan objekat koji u sebi sadrži toliko tajnosti kao Rimski bunar. 

Mnogo nepoznanica leži već u njegovom nazivu. Rimski bunar nije niti rimski niti bunar. Početkom 19. veka Beograđani su nazvali ovaj bunar rimskim ističući mističnost ovog velelepnog objekta, kažu turistički vodiči.

U pitanju je objekat koji su gradili Austrijanci. Kao početak izgradnje uzima se 1717. godina, a na osnovu dokumenata u bečkom ratnom arhivu pretpostavlja se da je završen 1731. godine. Iako nazvan bunar, mnogi su saglasni u oceni da se može govoriti o jednoj velikoj cisterni, a pozadina za takvu tvrdnju leži u činjenici da su Austrijanci prokopavali ispod nivoa reke Save i da su tom prilikom naišli na jednu vodonepropusnu stenu koja nije nagoveštavala da će se pojaviti voda. Kada je završena gradnja, atmosferska voda je sama punila rupu i tako je nastao Rimski bunar, u kome je voda bila dubine 16 metara. Bunar je zadržao svoj autentični izgled: širine 3,40 metara i dubine oko 60 metara (u novije vreme je pokriven vodom 18 metara, što je malo više u odnosu na period kada se koristio). Hodnik između dualnog stepeništa  je omogućavao da se voda lakše iznosi. 

Postoje indicije da su graditelji hteli da naprave velike hodnike koji bi vodili od dna bunara do obale reke Save. Nažalost, iako su postojali pokušaji, nikada nije došlo do realizacije. 

Nakon toga, grupa speleoronilaca je ponovo zaranjala u Rimski bunar, ali osim kovanica  sa različitih podneblja nisu došli do značajnijih otkrića. 

 Naš YouTube kanal pogledajte klikom OVDE! 

Mnoga istraživanja Rimskog bunara obavljana su i pre rata od strane tadašnje vojske i uprave vodovoda. Čak su prema određenim navodima i Nemci imali svoje ljude 

koji su zaranjali, a kasnije se u potragu upustila grupa predvođena Milutinom Kepom Rudakovićem i gospodinom Fotićem. Međutim niko od njih nije došao do vrednih zapisa iz tog perioda. 

Mnoge poznate ličnosti dolazile su na Kalemegdan želeći da otkriju tajnu rimskog bunara. Prilikom postete Beogradu čuveni Alfred Hičkok 1964. godine tražio je da ga ljudi upute na „najstrašnije mesto“ i bio je impresioniran onim što je tada video. „Ovakva mesta su za mene prava poslastica“, rekao je Hičkok. 

Ponudu Naših Najnovijih Artikala Možete Videti Ovde!

U Rimskom bunaru, kaže novinar i autor knjige Beograd ispod Beograda Zoran Nikolić, deponovano je mnogo pozitivne i negativne energije. Kao pozitivno ističe rešeno pitanje vodosnabdevanja što je izuzetno značajno za kolosalnu građevinu poput ove. Govoreći o negativnoj energiji, Nikolić navodi da su se upravo na ovom mestu desili neki strašni događaji, pa će režiser Dušan Makavejev 1967. godine napraviti film Ljubavni život poštanske službenice (po istinitom događaju), kada je jedan čovek upravo tu gurnuo svoju ljubavnicu, a ona upala u bunarski cilindar i smrtno stradala. 

Ako Vas je ova priča dovoljno zaintrigirala i želite da istražite ovaj ili bilo koji drugi deo beogradske tvrđave, to možete uraditi kroz pešačke ture koje se organizuju tokom cele godine, kada vremenske prilike to dozvoljavaju.