Srpski general u redovima ruske vojske

Srpski general u redovima ruske vojske

Kako se Mihail Miloradović istakao tokom Otadžbinskog rata 1812

 

Poreklo

Grof Mihail Andrejevič Miloradovič (1771-1825) rođen je u Sankt Peterburgu, a poreklom je bio Srbin iz Hercegovine. Još na početku XVIII veka ruski car Petar I Veliki je regrutovao Mihaila Miloradovića (predak grofa Mihaila) i njegova dva brata da u Hercegovini dignu ustanak protiv Turaka. Par godina kasnije, Mihailo dolazi u Rusiju gde dobija čin pukovnika. O prvom Miloradoviću koji je došao u Rusiju pisao je naš najveći pesnik Njegoš, a o njegovom potomku, o kome je danas reč, pisala je i svetska istorija kao i najveći ruski pisci, poput Tolstoja u Ratu i miru.

Vojna karijera

General Miloradovič je zakoračio u vojnu struku na početku Rusko-švedskog rata i već od tada njegova karijera se kretala uzlaznom putanjom. Vrlo brzo se priključio trupama Aleksandra Suvorova koje su 1798. godine krenule na Italiju. Ruski car Pavle I ga je odlikovao Ordenom Sv. Ane prvog reda, Ordenom Sv. Jovana Jerusalimskog i Ordenom Sv. Aleksandra Nevskog.

Bitke kod Amštetena i Austerlica

Bitka kod Amštetena se odigrala između Treće Koalicije i Francuske tokom Napoleonovih ratova. Miloradović je zajedno sa tri puka, pod komandom Kutuzova uspeo da spreči Francuze da se približe ostatku Ruske vojske. Miloradovič je posle bitke postao general-potpukovnik, i bio je odlikovan Ordenom Sv. Đorđa trećeg reda. U bici kod Austerlica predvodio je Rusko-austrijske pešadijske trupe.

Napoleonova invazija Rusije

Sve do 1812. General Mihail Miloradovič je učestvovao u Rusko-turskom ratu (1806 – 1812). Međutim, kada je Napoleonova vojska krenula ka Rusiji sa Turskom je postignut sporazum i rat je okončan potpisivanjem sklopljenog mira u Bukureštu.

Već na početku Napolenovog marša na Rusiju, Miloradovič skuplja i obučava sve dobrovoljce koji su hteli da se priključe vojnim trupama. U žarište akcije vraća se u Borodinskoj bici sa skoro 15.000 vojnika. Kutuzov postavlja Miloradoviča i njegove vojnike na glavnu liniju bojnog polja, na severnu stranu Ruske vojske. Njegov zadatak je bio da čuva stari put između Smolenska i Moskve. Međutim, na dan bitke (7. Septembar 1812. godine) Kutuzov je shvatio da je Francuska vojska koncentrisana u većem broju  na drugoj strani i naredio je Miloradoviču da sa svojim trupama krene ka južnoj strani poprišta. Francuzi su napredovali i ubrzo je Miloradovič, povlačeći se, ponovo bio na putu Smolensk-Moskva.

U Borodinskoj bici poginulo je skoro pola ruskih trupa, i posle povlačenja, Francuska vojska je ušla u Moskvu. Napoleon je, takođe, izgubio ogroman broj vojnika. Nadao se da će Rusi kapitulirati, ali to se nije dogodilo. Miloradovič je zahtevao od Francuskog generala Mira da njega i vojsku puste da odmarširaju ka istoku; u suprotnom će ih napasti u samom gradu.

Novembra trećeg Miloradovič je sa tri korpusa marširao ka Krasnom i tri dana se borio sa Francuzima. Dva puta im je ponudio predaju koju su Francuzi odbijali, uprkos tome što su gubili i što su im vojnici preko noći bežali sa ratnog polja. Ubrzo je veliki broj Francuskih vojnika pobegao preko zamrznutog Dnjepra.

U decembru 1812. Car Aleksandar nagrađuje generala Miloradoviča Ordenom Sv. Đorđa drugog reda.

 

Može se reći da je Napoleonovo marširanje i napad na Rusiju početak kraja njegovih osvajanja. Beg francuske vojske, koja nije računala na surovu rusku zimu ubrzo se pretvorio u krah celog Napoleonovog carstva. Za izuzetno hrabro i mudro vođenje ruske vojske istakao se general-feldmaršal Kutuzov, a uz njega i general Miloradovič koji je stopama svojih predaka zakoračio u svet časti i odbrane naroda.

 

Оставите одговор