Od Surove Stvarnosti Do Alternativne Realnosti

– Od Surove Stvarnosti Do Alternativne Realnosti –

Propaganda je jedan od ključnih fenomena modernog društva. Što je društvo postajalo modernije – od ranog novog veka nadalje – propaganda je postajala značajnija a spektar oblasti društvenog života u kojima je primenjivana se sve više širio. Politička propaganda je uz versku bila najstarija grana propagande. I baš kao što je, kako reče Klauzevic, rat nastavak politike drugim sredstvima, ratna propaganda je nastavak političke, istim ali daleko radikalnijim sredstvima. Ovo posebno važi za ratove u XX veku: savremeno ratovanje napreže snage društva do krajnosti, a to se ogleda i u propagandi koja postaje još bučnija, jednostranija i agresivnija nego u doba mira. Kao nikad pre ili posle, ratna propaganda je dostigla svoj vrhunac tokom najvećeg sukoba u istoriji čovečanstva, Drugog svetskog rata….

Knjiga o kojoj je reč se sastoji iz predgovora, sedam poglavlja i zaključka. U predgovoru (str. 7–15) autorka daje pregled značajnijih dela o temi kojom se bavi, istorijskih izvora koje je koristila u istraživanju, te plan svoje knjige i glavnih tema koje ona obrađuje. U uvodnom poglavlju pod naslovom Pojam, osobenosti i razvoj propagande i ratne propagan de (17–62) objašnjen je sam pojam propagande, data njena kratka istorija i karakteristike, a onda sve to primenjeno na ratnu propagandu. Kao svi dobri istoričari, Marijana Mraović ove fenomene prvo stavlja u globalni kontekst, a onda ih istražuje na lokalnom srpsko-jugoslovenskom primeru….

Ratna propaganda vlade Milana Nedića se uklapala u globalnu sliku propagande skicirane u prethodnom poglavlju. Ona je bila duboko uronjena u ideološke postavke i političke ciljeve Trećeg rajha, koji je predstavljao dominantnu silu na Balkanu i faktičku vlast u okupiranoj Srbiji između 1941. i 1944. godine. Da bi objasnila propagandu Nedićeve kolaboracionističke vlade, autorka se u drugom poglavlju, pod naslovom Ideološki i politički koreni kolaboracionističke misli i propagande (63–97) prvo okrenula objašnjenju samog fenomena kolaboracije, da bi u drugom delu ukazala na ideloške izvore evropske radikalne desnice…

Četvrto poglavlje je posvećeno prevashodno propagandnoj infrastrukturi u okupiranoj Srbiji. Ono rekonstruiše strukturu propagandnog aparata a daje i kraći društveno-istorijski osvrt na život činovnika tog aparata i uslove njihovog rada. U nastavku se govori o raznim vidovima propagande u uslovima nemačke okupacije u Srbiji: auditivnoj, vizuelnoj, događajnoj (kroz sahrane i komemorativne skupove) itd. U ovom vrlo jasno i dobro strukturiranom poglavlju je dat i pregled listova koji su izlazili u Srbiji, ali i uloge radija i muzike u kolaboracionističkoj propagandi. U narednom poglavlju, Manifestacije propagande i njeni ciljevi (227–289), predstavljene su manifestacije, odnosno vidovi propagande Nedićeve vlade: premijerovi govori i izjave, kao i praćenje predsednika vlade i njegovih aktivnosti u medijima…

Nasuprot NDH, partizani su sa propagandne strane bili mnogo lakši zadatak: antikomunističke ideološke postavke i vesti o stvarnim ili izmišljenim ekscesima Narodnooslobodilačke vojske su pružali jasne putokaze kako treba pisati o partizanima: kao o komunističkom ološu sastavljenom najvećim delom od tuđinaca i tek malog broja zabludelih Srba. Četnici su, s druge strane, takođe bili delimično škakljiv problem: oni su bili neosporno Srbi i monarhisti, kao i Nedićev režim, ali su (bar teoretski) bili protivnici Nemaca. Propaganda je imala delikatan zadatak da ih osudi kao političke protivnke, ali da ih ipak potpuno ne odbaci – utoliko pre što su oni u praksi često sarađivli sa nemačkim vlastima, ali i delovima same Nedićeve administracije.

Poslednje poglavlje, naslovljeno Dani iskušenja (385–394), najkraće je i ono govori o kraju kolaboracionističkog režima. Budući da ono ima malo veze sa propagandom, moglo je mirne duše biti izostavljeno. Umesto njega bolje je bilo da se ova, inače vrlo dobra knjiga završi zaključkom koji bi sumirao rezultate istraživanja i autorkina saznanja o temi. Glavni tekst (koji je prošaran dobrim ilustracijama) završava se prilozima (395–406) – faksimilima dokumenata, naslovnih strana listova i fotografijama, a na samom kraju je dat pregled korišćenih izvora i literature (407–430)…

 Celokupnu Ponudu Vojnih Knjiga Možete Pogledati Klikom OVDE! 

 Naš YouTube-e Kanal Sa Video Prezentacijama Pogledajte Klikom OVDE!