Memoari generala i predsednika OK Srbije (Jugoslavije) Svetomira Đukića najvećim delom obuhvataju njegovo aktivno učešće u ratovima za oslobođenje i ujedinjenje Srba,Hrvata i Slovenaca 1912-1918. Rukopis memoara nastajao je na osnovama dnevničkih beleški koje su vođene tokom rata, a potom dopunjavane 1922. godine tokom službe u Zagrebu i u poznim godinama života u emigraciji (1957-1959).

A general piše: „Zarekao sam se da ću u slučaju rata iskreno beležiti senzacije svih čula,osećanja – i svoja i ljudi u okruženju,sve što vidim,čujem,prividim ili pričujem. I…to sam učinio: beležio sam svako treperenje duše boraca, iskreno i tačno“.