S 300 – Ruski PVO sistem

Vojna oprema je ovih godina postala veoma aktulena tema na ovim prostorima, pogotovo prodaja vojne opreme. Kako se naša namenska industrija oporavljala i razvijala tako je bilo sve više reči o prodaji vojne opreme u inostranstvo i razvoju vojne opreme u domaćim kapacitetima. Takođe i o tome kako prodaja vojne opreme utiče na našu celokupnu privredu. Svakako jedna od tema o kojoj se najčešće govori je da li naša zemlja treba da nabavi sistem PVO odbrane od Rusije, tačnije sistem S 300 – Ruski PVO sistem.

Protivvazdušna odbrana

S 300 P je naziv prve verzije sistema uvedene u operativnu upotrebu 1978. godine. Za pripremu ovog sistema trebalo je više od jednog sata. Sistemi S-300PS/S-300PM su uvedeni u upotrebu 1985. i to predstavlja jedinu verziju sa nuklearnom bojevom glavom. Takođe ova verzija sistema je bila opremljena sa raketama dometa 90 km, a postojala su samohodna i vučna lansirna vozila. Posle ove modernizacije sledeća je bila verzija sistema S-300PMU koja je uvedena u operativnu upotrebu 1992. godine.

S 300F predstavlja brodsku verziju uvedenu u upotrebu 1984. godine. Ovaj sistem je imao rakete sa dometom o d 7 do 90 km brzine 4 maha. Druga brodska verzija ovog sistema se S 300FM, ona je raspolagala novim projektilima, a bila je instalirana na raketne krstarice klase Kirov. Ova verzija je uvedena u operativnu upotrebu 1990. godine i imala je projektile sa brzinom od 6 maha do maksimalne brzine od 8,5 maha. Visina leta ovih projektila bila je od 10 m do 27 km.

S 300 V – namenjem kopnenoj vojsci

S 300 V u imenu slovo V predstavlja reč vojska što znači da je bio namenjen prvenstveno kopnenoj vojsci. Sistem je služio za eliminaciju neprijateljskih balističkih krstarećih raketa. Ova verzija ima domet 75 kilometara, a njena unapređena verzija čak 100 km. Ono što razlikuje ovu verziju od osnovne su i gusenice koje pružaju ovom sistemu veću pokretljivost na terenu.

S300PMU 1 je uveden u upotrebu 1992. Ovaj sistem je koristio nove veće rakete, dometa 40  km i 120 km. Takođe treba spomenuti da se kretanje raketa u vazduhu obavlja pomoću gasnog pritiska a ne zakrilaca.

S300PMU1 u operativnu upotrebu ulazi 1997. godine, a ono što ga razlikuje od prethodnika je veći domet od 195 km.

S 400 Trijumf, unapređena verzija prethodna dva, u operativnu upotrebu je uveden 1999. godine. Ovaj sistem poseduje znatno veće projektile koji imaju domet do 400 km. On je posebno usavršen da bi mogao da se suprotstavi „stealth“ tehnologiji.

Spisak zemalja koje poseduju neku od verzija sistem S300 je dugačak, a da li će i naša zemlja i pod kojim uslovima nabaviti ovaj sistem PVO ostaje da se vidi. U svakom slučaju vojna oprema kao i prodaja vone opreme ostaju aktuelne teme kod nas prvenstveno usled težnji naše namenske industrije da napravi prodore na inostranom tržištu. Ne treba zaboraviti da neki od njenih od poslednjih modela trenasportnih vozila, pušaka pa i bespilotnih letelica bili zapaženi na inostranom tržištu.

Šta Vi mislite, da li je bi naša zemlja trebala nabaviti ovaj sistem protivvazdušne odbrane?