Poznati vojni zatvorenici

Poznati vojni zatvorenici

Francuski filozof Rene Dekart, Josip Broz Tito i Ivo Andrić imaju nešto zajedničko. Svi su bili u Petrovaradinskoj tvrđavi u pritvoru. Karađorđe je u njoj bio zatvoren posle prvog srpskog ustanka. Filozof je bio u 18. veku zarobljen ali se kratko zadržao.

Andrića je austrijska policija, pored Petrovaradina, hapsila još jednom i odvodila u zatvor. Bilo je to u Mariboru kao politički zatvorenik od jula 1914. do marta 1915.
Josip Broz Tito, tada austrijski narednik je zatvoren zbog sitnog prekršaja, ali njemu nisu nepoznati zatvori. A za pre Prvog svetskog rata u Rusiji je bio zatočen u ozloglašenoj Petropavlovskoj tvrđavi na ostrvu u Sankt Petrogradu.

Petropavlovska tvrđava

Petropavlovska tvrdjava

U ovom političkom zatvoru je 2 decenije pre Tita bio u zatvoru i Dostojevski. Tretiran kao pretnja po stabilnost Ruske imperije!? On je učestvovao u okupljanjim bezopasnog kluba Petraševskog koji je propagirao socijalističke ideje, ali vlast je precenila da treba da ide u najozloglašeniji politički zatvor u Rusiji. Posle istrage od strane komisije na čijem je čelu bio sam imperator Nikolaj, „zaverenici“ su osuđeni na smrt. „Inženjerski poručnik F. M. Dostojevski, star 28 godina, zbog učešća u zločinačkim planovima i pokušaja širenja brošura i proklamacija štampanih u tajnoj štampariji — ,,osuđuje se na smrt streljanjem“ – presuda je glasila. Međutim, pomilovan je i poslat na izdržavanje kazne u današnji grad Omsk na obodu Sibira.

Još jedan poznati zatvorenik je bio u tvrdjavi Petra i Pavla. Tadeuš Košćuško je revolucionar čiji ustanak nosi njegovo ime. Hrabra Poljska je htela nezavisnost od Rusije. Medjutim, on je zarobljen prilikom jedne bitke. Poljska je podeljena kao plen medju svojim osvajačima. Tadeuš Košćuško je io jako uticajna ličnost svoga 18. i 19. veka. Cenili su ga i Romanovi i Napoleon. On je, izavši iz zatvora, svoju borbu nastavio u američkom ratu za nezavisnost.

Tadeuš Košćuško

Vinston Čerčil je kao 25.godisnji uhapšen u Burskom ratu u Južnoafričkoj republici. Bio je ratni novinar, talentovan za pisanu reč, a kasnije mu je ovo iskustvo pomoglo da dobije nobelovu nagradu za književnost. Upao je u zamku dok se vozio vozom sa britanskim trupama. Zarobljen je, ali da priča bude zanimljivija on je pobegao iz zatvora i uspeo da se vrati u Britaniju nepovređen. Nekoliko dana je lutao pustinjom posle bekstva, ali je uspeo da preživi.

Šarl De Gol je osuđen na smrt u sudu u Tuluzu. Ali je on pobegao iz Francuske. Bio je u Londonu i Alžiru kao član pokreta otpora i Slobodne Francuske. De Gol nije priznao Petenovu Francusku koja je sarađivala sa nemačkim okupatorom. Vratio se u Francusku ali nije bio u zatvoru nego je postao predsednik Privremene vlade Francuske. Tek danas je njegov otpor i moralna borba za domovinu jako uvažavaa.

Kao što vidite, dosta je visokih političkih ličnosti bilo uhapšeno. Uglavnom su bili u nemilosti vlasti prethodnog režima. To je bila cena njihovog daljeg uspeha.

 

Ostavite odgovor