Musketa kroz vekove

Musketa kroz vekove

Musketa kroz vekove

Preteča muskete je bila arkebuza – Arquebus. Arkebuza predstavlja prvo ručno vatreno oružje korišćeno u vojnim bitkama i zamenila je dotašnje samostrele. Arkebuza je nastala u XIV veku u Nemačkoj a korišćena je u XV i XVI veku u Evropi i Osmanskom carstvu. Prva musketa je nastala početkom XV veka kao unapređena i teža verzija arkebuze koja je bila namenjena da probije teške oklope neprijatelja. Naziv musketa se upotreblja i za sve kasnije puške duge cevi. U našem tekstu Musketa kroz vekove pročitajte sve zanimljivosti vezane za ovo vatreno oružje.

Musketa je vatreno oružje čija je cev glatka. U početku muskete su koristile zapaljivi fitilj koji je virio iz nje. Paljenjem fitilja bi se žar preneo na barut čiji bi ekslozivni gasovi ispaljivali okruglu municiju-kuršum iz muskete. Te prve muskete su se veoma sporo punile, bile su dosta neprecizne a zbog barutnog punjenja često je dolazilo do neželjenih eksplozija. Kasnije se uvodi novi način aktiviranja pomoću kremena što je obezbedilo sigurniju i praktičniju upotrebu muskete. Zbog sporog punjenja pešadija je zauzimala položaje u dva ili tri reda kako bi naizmenično otvarala vatru.

Kako se musketa puni?

Musketa kroz vekove

Musketa se puni tako što se prvo sipa barut u cev a potom ide parče papira koje sprečava da barut ispadne iz cevi i koji razdvala barut od metka. I na kraju se na parečetu hartije stavlja okrugli metak. Sve muskete poseduju dugu šipku odnosno nabijač koji služi za sabijanje baruta i kuršuma na dno cevi i koja ja uglavnom smeštana ispod cevi muskete. S obzirom da muskete koriste crni barut, prilikom okidanja iz puške i sa prednje i sa zadnje strane izlazi dosta dima što se može i videti na brojnim ilustracijama rata tog vremena.

Verzije puške kremenjače

Francuska musketa Šarlvil- Charleville je pešadijska musketa anastala početkom XVIII veka u Francuskoj a dobila je ime po gradu Šarlvil Mezjer u kojoj se nalazila fabrika oružja u kojoj se proizvodila. Ova musketa se koristila za vreme francuske buržoaske revolucije kao i u Napoleonovim ratovima zatim i u svim ostalim bitkama gde je francuska imala svoje kolonije. Francuska je isporučila američkim revolucionarima velike količine Šarvil musketa za vreme Američkog rata za nezavisnost i poslužila Amerikancima za njihovu verziju Springfild muskete.

Britanska musketa “Brown Bess” je musketa koju je koristila britanska vojska a nastala je dvadesetih godina XVIII veka i bila je u službenoj upotrebi britanske vojske do sredine XIX veka. Korišćena je u širenju Britanske imperije na gotovo svim teritorijama gde je Britanija uspostavljala svoje kolonije. S obzirom da je Britanija svoje kolonije imala na gotovo svim kontinentima ova musketa je bila masovno korišćena tokom većine ratova XVIII i XIX veka i proizvedena u skoro 4,5 miliona primeraka.

Springfild muskete su dobile ime po fabrici oružja u Springfildu. Prvi model je Springfild M1795 koji predstavlja unapređenu američku verziju francuske muskete Šarlvil. Korišćena je u ratovima koje su američki doseljenici vodili protiv britanske vojske i američkih domorodaca. Kasniji modeli Springfild musketa su korišćene u američkom građanskom ratu.

Musketa kroz vekove

Džeferdar i druge vrste kremenjača

Najpoznatije puške kremenjače ili muskete na našim prostorima su arnautka-tančica, krdžalinka-rašak, šišana i džeferdar.

Džeferdar je musketa čija je cev najčešće ukrašena srebrom zbog čega se u našim krajevima naziva i sedeflija. Kundak je joj je bio ukrašen sedefom, draguljima ili srebrom. Najviše je korišćena u Osmanskoj vojsci ali među srpskim ustanicima. Džeferdare su izrađivali i srpske kujundžije u Kotoru i Herceg Novom.

Arnautka ili tančica je musketa kremenjača sa tankom cevi zbog čega su je Srbi dali naziv tančica. Iako su pravljene na celom Balkanu najpoznatije su one iz livnica iz Skadra zbog čega su prozvane arnautke.

Šišana je turska puška koja je prva masovno pravljena i korišćena od strane osmanske vojske. Imale su šestougaone kundake i bile su veoma teške.

Krdžalinka ili rašak su puške kremenjače koju su često koristili srpski ustanici. Pušku “rašak” je koristio i sam vožd Karađorđe Petrović.

 

Ostavite odgovor