Mitovi Starih Slovena i Njihova Božanstva

– Mitovi Starih Slovena i Njihova Božanstva –

Prvi pisani podatak o Slovenima datira u 6. veku kako slovenski narod naseljava velika prostranstva srednje i istočne Evrope. U 11. veku naseljavaju 40 % teritorije Evrope i veliki deo Azije. Tada su podeljeni na tri grupe, Istočne Slovene (Rusi, Ukrajinci i Belorusi), Južne Slovene (Srbi, Slovenci, Makedonci, Bugari, Crnogorci i Hrvati) i Zapadne Slovene (Česi, Poljaci, Lužički Srbi i Slovaci). Današnji slovenski jezici su veoma slični, a u prošlosti su razlike bile još manje, najstariji slovenski jezik nazivao se praslovenski ili protoslovenski jezik. Stari Sloveni su se bavili stočarstvom, zemljoradnjom, lovom i ribolovom. Krčili su šume da bi imali prodno zemljište, glavna privredna kultura je bila proso, a pored prosa sejali su ovas, raž i ječam. Gajili su pčele i od meda su pravili medovinu, njihovo omiljeno piće. Kasnije su počeli da izrađuju posuđe, oružja i čamce.

Bogovi slovenske mitologije

Stari Sloveni su imali zajedničku kulturu, jezik, običaje i božanstva. Verovali su u više bogova:

Svarogje vrhovni bog koji je stvorio svet koji je poverio Perunu i ostalim bogovima na upravljanje i čuvanje. On je praotac svega na zemlji, Sloveni su ga smatrali bogom prepunim slave i božanstva jer upravlja nebom koje je iznad i izvan svega. Njegov najveći uticaj je to što može da utiče na volju svih bogova . Po verovanju, njegovo buđenje označiće i kraj sveta. Alternativna imena za Svaroga su Usud i Rod.

Perun, kao najmoćniji bog Slovena, predstavlja rušitelja pošto je on bog groma,prirodnih i vremenskih nepogoda. On je član najjačeg slovenskog trojstva zajedno sa Svetovidom i Svarogom. Zamišljen je kao čovek duge brade sa ognjenim kamenom ili munjama u ruci. Perun je bog koji ne trpi nepravdu i kažnjava ljude koji su zli i neposlušni tako što najčešće upotrebljava munje. Alternativna imena za Peruna su Belobog, Prov i Porenucije.

Svetovid je bog čiji um nadmašuje vreme, poznati su mu i prošlost i sadašnjost i budućnost. Bog sa četiri glave, sa kojima istovremeno može da gleda na sve četiri strane sveta. Bog je predstavljen sa mačom u ruci na belom konju, koji je bio u vlasništvu hrama i samo sveštenik je imao pravo da se stara o konju.

Jedan od najbitnijih slovenskih bogova je svakako Stribog, bog vetra i vazduha. Svi vetrovi na ovom svetu se smatraju njegovim unucima. Posebno je cenjen u Kijevu gde je bila sazidana njegova statua pre nego svih drugih bogova. Stribog je bio i zaštitnik boginje Vesne, tako što je svakog proleća donosio Vesnu na krilima prolećnog povetarca. Zajedno su pobeđivali svakog početka proleća Moranu i donosili zemaljskom svetu toplotu i bolje uslove za život. Poznat je u narodu i pod imenima Podaga, Podzvižd i Pogoda.

Kao i u svakoj drugoj mitologiji, tako i u slovenskoj, postoji i bog zla, noći i haosa. Crni bog, odnosno Crnobog, je bog tame i vladar sveta umrlih. Njegovo podzemno carstvo je tamno i mračno i od svih bogova bio je najmnje naklonjen ljudima. Nesreća je Slovenima mogla doći u raznim oblicima: kao zima, glad, beda, bolest ili naprosto splet nesrećnih okolnosti, a za sve ovo bio je zadužen Crnobog.

Dajboga su smatrali za„najstarijeg sina“od Svaroga jer je prvo njega stvorio. On je predstavljao boga Sunca , kiše i ognja. Poznat je i pod nazivom Dažbog, najpoznatiji bog kod Srba, ima ga u našoj narodnoj književnosti a otuda i česta izreka „da bog da“. Prema verovanju, Sunce jepreko dana bilo na nebu i davalo svetlost, dok je noću boravilo u podzemnom svetu. Dajbog je svakog jutra na belom konju obilazio nebo, dok je uveče umirao ili odlazio u zagrobni svet, da bi ujutru ponovo vaskrsao.

Triglav je bio slovenski bog rata i sama reč mu kaže imao je tri glave. Postoji verovanje da tri glave predstavljaju zemlju, nebo i podzemni svet. Na slikama i kipovima predstavljen je vezanih očiju sa zlatnim povezima jer njegove oči imaju zastrašujuću moć. To je bio način da ne vidi grehe ljudi kojima je izuzetno naklonjen.

Jedna od omiljenih među bogovima je svakako Vesna koja je po mitologiji bila boginja plodnosti i proleća. Bila je prikazana kao prelepa , naga, bosa i uvek nasmejana žena, prekrivena sa travom i cvećem, u jednoj ruci je držala jabuku, u drugoj grozd, na nekim slikama na kažiprstu ima lastavicu koja simbolizuje proleće. Jedan od praznika posvećenih Vesni slavio se sa supružnicima koji su sklopili brak predhodne godine. Bio je to jedan od najradosnijih praznika Slovena a danas poznat kao Mladenci.

Glavna suprotnost Vesni bila je Morana, boginja smrti, noći i zime koja je prestavljena kao devojka duge crne kose , bledog lica sa vučjim kandžama i očnjacima. Sve vremenske nepogode, sneg i smrt dolaze od boginje Morane i zato nije bila omiljena u narodu. Njen dolazak uvek se sa strahom isčekivao, a odlazak burno i radosno slavio.

Mokoša je boginja predenja i zaštitnica žena, Sloveni su je zamišljali kao ženu velike glave i dugih ruku, koja je obilazila kuće i nadgledala žene, one koje su bile vredne je nagrađivala, al isto tako je kažnjavala one koje to nisu bile. Mokošin sveti dan je petak, i taj dan žena ne sme da prede, inače će biti kažnjena. Ova bognja slavila se između 25. oktobra i 1. novembra, u zavisnosti od toga koji je dan petak.