Kako su se borili hajduci i uskoci pod Osmanlijama

Kako su se borili hajduci i uskoci pod Osmanlijama

Kako su se borili hajduci i uskoci pod Osmanlijama

Hajduci u narodnoj epici i istorijski hajduci

Za hajduke ste verovatno čuli iz srpske narodne epske pesme. Stari Vujadin, Mali Radojica, Starina Novak samo su neki od hajduka koji se tu pominju. Iako znamo koliko je narodna epika sklona preterivanju, zapravo su pesme o hajducima i uskocima najbliže njihovim istorijskim pandanima. Način ratovanja iz zasede na putevima, sakrivanje u gori kao i česte otmice, samo su neki od načina napada koji su i istorijska činjenica i deo narodne pesme.

Model gerilskog ratovanja u tadašnjem osmanskom carstvu bio je jedini vid pružanja otpora uzurpatoru. Iako je hajdučija postojala i pre i posle dolaska Osmanlija, ona se uglavnom vezuje za period u kome srpska država nije imala samostalnost.

Starina Novak

Starina Novak

Istorijski hajduk Starina Novak rođen je na Dunavu. Borio se u srpskoj i rumunskoj vojsci protiv Turaka. U našoj narodnoj pesmi se vezuje za Sarajevo i da je ratovao po gori Romaniji. Takođe, čak dva veka pre istorijskog hajduka starine Novaka, živeo je i plemić Novak Debeljić. Verovatno su se ova dva istorijska ratnika spojila u jednu osobu u narodnoj epici, te je zato Starina Novak kod nas vezan za predele zapadno od Dunava.

Grujica Novaković

Epskog junaka, Grujicu Novakovića, srećemo u pesmama o hajdučkoj družini Starine Novaka. Kao i ostali junaci naše narodne epike i hajduci imaju poreklo u pravim istorijskim ličnostima. Arhivski izvori beleže postojanje Grujice Žeravice, koji je bio harambaša iz kotorskih Banjana. Takođe se javljaju i imena Grujica Milošev i Grujica Miloš Mali. Verovatno je sve to jedan te isti hajduk koji se različito spominjao u različitim izvorima. Možda je bio sitne građe, te su ga zvali Žeravica, što je tada bilo veoma često. Pored ove istorijske ličnosti, javlja se i Grujica Vuković, koji se pominje u zapisima o borbama oko Dubrovnika.

Sam lik Grujice, kao hajduka, poklapa se sa istorijskim činjenicama, način borbe u hajdučkim pesmama verno je opisan. U pitanju je četovanje sa napadima iz zasede, sa brzim udarima na prolaznike. Zabeleženi su veliki podvizi i junaštva hajduka, ali i trgovina robljem, kao i surove pljačke.

Uskoci i borbe u primorskim krajevima

Kada je srpska srednjovekovna država pala pod vlast Turaka, veliki deo naroda prelazi u oblasti primorskog zaleđa. To su bile teritorije tadašnje Mletačke republike i Austrije. Oni su živeli na njihovim granicama sa Osmanskim carstvom i odatle uletali i borili se protiv turske vojske. Način ratovanja je vrlo sličan hajdučkom. Razlika je u tome što su hajduci ostajali na teritorijama koje su Osmanlije osvojili, ali su se krili po šumama. Sa druge strane su uskoci bili slobodni građani i u Mletačkoj republici i u Austriji dok su se borili protiv Turske sile. Ipak, uskoci su vodili i borbe sa Venecijom pa se i u njihovim istorijskim izvorima znaju pronaći spisi sa negativnim okarakterisanjem uskočkih borbi. Neki od najpoznatijih uskoka su Senjanin Ivo, Senjanin Tadija i Janković Stojan.

Janković Stojan

Jedan od naših istorijski najhrabrijih uskoka. Vodio je stalne borbe protiv nametnutog poretka i zuluma. On je bio vođa svih srpskih uskoka iz Ravnih Kotara. Njegov potomak je jedan od naših najvećih pisaca XX veka, Vladan Desnica. On je i napisao monografiju o istorijskoj ličnosti Janković Stojana i njegovim borbama.

 

Ostavite odgovor