Napoleonova osvajanja i Prvi i Drugi srpski ustanak

Kako su Napoleonova osvajanja uticala na Prvi i Drugi srpski ustanak

Napoleonova osvajanja i Prvi i Drugi srpski ustanak

 

Evropa krajem XVIII veka i tokom XIX

Napoleonova osvajanja i Prvi i Drugi srpski ustanak –  na prvi pogled  ovi događaji nisu uticali jedni na druge, jer su francuski ratovi krenuli u drugom pravcu. Ipak, događaji te magnitude nisu mogli da se odigraju, a da protresu čitav kontinent.

Može se bez oklevanja reći da je simbol XIX veka u Evropi bila revolucionarska misao. Različiti narodi i narodnosti su se bunili protiv trenutnog poretka i borili se za svoju slobodu. Već krajem prethodnog stoleća počinje i prva buna srpskog naroda pod otomanskom vlašću. Pre Karađorđevog ustanka, tokom Austrijsko – Turskog rata, deo teritorije Srbije je oslobođen. Takozvana Kočina krajina je postojala samo tri godine, 1788–1791, a zatim je ponovo pripojena Osmanskom carstvu. U ovom periodu se odigrava i Francuska revolucija. Njihova revolucija je imala klasni karakter, dok su revolucije na Balkanskom poluostrvu i u Mađarskoj u XIX veku bile borbe za samostalnost.

 

Kako su Napoleonova osvajanja uticala na Prvi i Drugi srpski ustanak

Napoleonov pohod na Egipat

Krajem XVIII veka, tačnije, 1798. godine, Napoelon je poveo vojnu ekspediciju na Egipat. Njegov plan je bio da okupiranjem Egipta i njegovih obala zabrani Britanskoj mornarici i njihovim trgovcima put ka Indiji. Otomansko carstvo je moralo da obezbedi mnogo veći broj vojnika na ovom podneblju. Sa jedne strane, oni su pojačali svoje trupe koje su se borile protiv Napoleona, ali samim tim su morali da smanje brojnost vojske na Balkanskom poluostrvu. Godine 1801. u Beogradu su, zbog borbi sa Francuzima, ostali samo pojedini janičari i dahije. Oni su imali mali kontakt sa sultanom, i ubrzo su se odali samovlašću i tiraniji. Tada se i javlja revolt među Srbima, koji polako prerasta u ustanke revolucionarskih razmera.

 

Napoleonova marširanja ka Rusiji i Bukureški mir

Srpski ustanici bivaju poraženi 1809. godine na Čegru, te se Karađorđe obratio za pomoć Napoleonu i Habzburškoj monarhiji. Oni odbijaju da pomognu Srbima u borbi za samostalnost. Tada se naša ustanička vojska okreće ka Rusiji, odakle dolazi vojna pomoć. Međutim, ruska pomoć je bila kratkog daha jer su i sami bili suočeni sa mogućnošću ulaska u rat sa Francuzima. Napoleon se tada spremao da krene u pohod na carsku Rusiju, te ona biva primorana da sa Otomanskom imperijom potpiše sporazum, u istoriji poznat kao Bukureški mir iz 1812. godine.

Ubrzo posle tih događaja, Prvi srpski ustanak biva slomljen (oktobar 1813. godine).

Kako su Napoleonova osvajanja uticala na Prvi i Drugi srpski ustanak

Konačni pad Napoelaona 1815. godine

Veliki uticaj na ishod i pobedu Srba  u Drugom ustanku imao je i konačni Napoleonov slom. Tursko carstvo se pribojavalo da će Rusija, posle pobede na Francuzima, ponovo zaratiti sa njima. Čak je i prota Mateja Nenadović pisao ruskom caru, tražeći pomoć od njega.

Borbe između Srba i Turaka nisu bile velikih razmera kao u prvom ustanku. Bitke su se vodile svega nekoliko meseci, i Miloš Obrenović je već u oktobru došao do sporazuma sa Maršali ali Pašom.

Pogled na velike istorijske događaje

U ovom periodu evropske istorije vodile su se borbe protiv Napoleona i rat, do tada, najvećih razmera. Iako je Balkan tada vodio svoje bitke, i on je bio pod uticajem globalnih istorijskih dešavanja. Travnička hronika Ive Andrića najbolje pokazuje na mikroplanu kako je funkcionisala Evropa tih godina. Misije francuskog i austrijskog konzula kod otomanskog vezira u Travniku i mogućnost dolaska ruskog izaslanika u mali bosanski grad.

 

Pogledajte replike i trofejno oružje OVDE. Vrhunski primerci za sve kolekcionare i ljubitelje istorije.

Pratite i naš You Tube kanal!

 

 

Ostavite odgovor