Blagoje Jovović – čovek koji je izvršio atentat na jednog od najkrupnijih ratnih zločinca u Drugom svetskom ratu

Blagoje Jovović

Blagoje Jovović

Čovek koji je izvršio atentat na jednog od najkrupnijih ratnih zločinca u Drugom svetskom ratu, Ante Pavelića

Biografija Blagoja Jovovića

 

Blagoje Jovović rođen je 1922. godine u selu Kosić kod Danilovgrada u plemenu Bjelopavlića koja je služila Jugoslovensku vojsku u otadžbini u Bjelopavlićkoj vojno-četničkoj brigadi. Dok je bio na vojnoj službi u Strumici zatekao ga je Aprilski rat i tu je bez ičije komande pucao na Nemce i za to dobio odlikovanje. Prvenstveno je bio izabran za komandira Kosićkog partizanskog odreda i sa njima je učestvovao u borbama na Pljevljima. Međutim, kada je dobio naređenje da sa odredom krene u napad na Baju Stanišića jer je čuo da komunisti ubijaju politične neistomišljenike, Blagoje se povukao sa dužnostii odbio da učestvuje u bratoubilačkoj misiji. Nakon toga prelazi u četnike , baš kod pukovnika Baje Stanišića. Bio je premešten u štab pomorskog oficira Jakova Jovovića, novog komadanta Bjelopavlićke vojno – četničke brigade, i postavljen za vodnika u štabskoj četi.

Emigracija Blagoja Jovovića

Kada se partizansko – četnički sukob završio 1944. godine Blagoje Jovović je emigrirao u Italiju. U Italiji je boravio u raznim izbegličkim logorima. Radio je razne poslove, a jedan period svog boravka je radio za italijansku Tajnu obaveštajnu službu. Za vreme rada u Tajnoj službi upoznao je Jevreje koji su ga obavestili da Ante Pavelića u Katoličkoj crkvi i da ga tu čuvaju. Tada je Blagoje prvi put došao na ideju da pronađe Pavelića i da ga ubije.

Atentat na Ante Pavelića u Argentini

Od istog izvora, jevrejske zajednice Intergens servisa, saznao je da je da je katolička crkva svojim pacovskim kanalima prebacila Pavelića u Argentinu i da o njegovoj bezbednosti brinu njeni pripadnici. Tako je septembra 1947. godine iz Đenove kenuo za Buenos Arijes u desetogodišnju potragu za najkrupnijem ustaškim zlončicem.

Blagoje je u Argentini radio razne poslove, bio je konobar, mornar, hotelijer i trgovac, ali nikad nije poželeo da odustane od svoje zamisli za Pavelića. Tu misiju je zajedno planirao sa svojim rođakom Jakovom Jovovićem, a pridružili su im se Milo Krivokapić, Milan Gaćeša i njegova sestra Milena Gaćeša čijeg je oca ubio Ante Pavelić kao i još šest članova njene porodice.

Plan je bio da se atentat izvrši 9. aprila 1957. godine dan uoči proslave osnivanja NDH, ali pošto je Pavelić pošao sa ženom i ćerkom, plan su pomerili za sutra. 10. aprila 1957. godine po izlasku iz omnibusa Pavelić je bio sumnjičav i posumnjao je u svog pratioca koji je na glavi imao šešir i naočare bez stakla. Okrenuo se i počeo je da puca u pravcu Jovovića, jednim metkom mu je probušio kaput, drugim ga pogađa u nogu. Ranjeni Blagoje nastavlja da trči za njim, pod adrenalinom ne oseća da je ranjen, ispaljuje pet hitaca u Pavelića, dva su ga pogodila, jedan u plećku , drugi u stomak koji se zaustavio u kičmenoj moždini posle čega je Pavelić pao na zemlju.

Citat iz knjige „Dva metka za Pavelića“ i reči samog Blagoja Jovovića:

PORUČITE MAJICU OVDE

Dolazim na sedam-osam metara. Pavelić me je osjetio, video… počeo da viče:

„Majku ti jebem srpsko-jevrejsku, komunističku!”

Čujem pucanj, ne znam odakle dolazi.

Ne stajem. Trčim pravo na Pavelića. Dođem na dva-tri metra i pucam. Jednom. Drugi put! Pucam mu u leđa, onako kako je bježao. Dva puta u njega. On pada.

Kako je nosio tašnu, ona mu ispadne, sa strane u jednu baštu.

Pao, ne mrda, ne mogu da vjerujem da se pravi mrtav, ako su dva metka u njega.

U tom trenutku pomislim — bolje je da ostane živ, jer će ga u bolnicu, narod će videti i onda mu se mora suditi!

Dal da ga pribijem? Onda ugledam onu tašnu. Dokumenti? Bilo bi dobro dokopati se… ali, ako su pare u torbi, pa me uhvate i proglase lopovom. I da sam ga ubio zbog para! Ostavim ja i Pavelića i torbu.

Neko viče: „Jure, Jure!”

I puca se prema meni. Ja se okreni i pucam u tom pravcu. Ispalim tri hica.

Počnem da trčim oko zgrada, polukružnom ulicom.

Narod izlazi. Pitaju — šta je bilo?

Onako zadihan, govorim im:

„Gledajte šta rade ove budale tamo, napile se pa pucaju na sve živo!”

„Taj je lud ili pijan”, vičem da me i oni sa prozora čuju.

Revolver mi u džepu. Ostavio sam samo jedan metak, za svaki slučaj.

Telohranitelji Pavelića dotrčali su iz njegove vile, videvši da je ranjen preneli su ga u bolnicu nastojeći da ga sakriju, ali za atentat se odmah saznalo i argetinske medije su počele da pišu o ratnim zločinima Pavelića ističući i atentat na kralja Aleksandra Karađorđevića u Marselju 9. oktobra 1934. godine. od strane ustaša i pripadnika terorističke organizacije BMPO.

Dok su argentinske vlasti vršile istragu, u Buenos Ajres su stigla dva ustaška specijalca sa nalogom da se Ante Pavelić hitno prebaci u Španiju. U Madrid je stigao 29. septembra 1957. godine gde su se već skrivale hiljade ustaša na čelu sa ratnim zločincem Maksom Luburićem.

S obzirom da je Pavelić bolovao od dijabetesa nikako nije mogao da bude oprisan i da mu se izvade oba metka. Umro je od posledica atentata nakon dve godine, 28. decembra 1959. godine.

Povratak Blagoja u otadžbinu

S obzirom da je ostala potpuna misterija ko je izvršio atentat na Ante Pavelića, ustaše su verovale da iza napada stoje pripadnici službe državne bezbednosti (tadašnja UDBA).

Blagoje Jovović je 1999. godine, nakom 55 godina, prvi put posetio SR Jugoslaviju. Doputovao je iz Argentine i posetio manastir Ostrog. Na ispovesti kod mitropolita Amfilohija Radovića je priznao da je on čovek koji je ubio Antu Pavelića i tako je šira javnost saznala identitet čoveka koji je pucao na Pavelića u Lomas de Palmoru, Buenos Ajresu. Tada je posetio svoje rodno selo Kosić i groblje svojih predaka. Upokojio se posle par meseci od prve i poslednje posete svom rodnom kraju, 2. juna 1999. godine u Rosariju, Argentini.

Nekadašnja Zagorska ulica u Zemunu od prošle godine nosi ime Blagoja Jovovića, a u toj ulici je otkrivena i spomen – ploča posvećena Jovoviću.

 

 

Belu majicu poručite ovde: 

Blagoje Jovović majica bele boje Work-and-Travel

 

Ostavite odgovor