21 godina od NATO bombardovanja

21 godina od NATO bombardovanja

21 godina od NATO bombardovanja

24. mart 1999. godine

21 godina od NATO bombardovanja je prošlo, a ono je počelo 24. Marta 1999. godine. NATO bombardovanje Republike Jugoslavije (NATO agresija) bila je završnica rata na Kosovu i Metohiji.  U 19:45 min oglasila se prva sirena vazdušne opasnosti koja je davala signale za opasnost, davala alarm na NATO bombardovanje naše zemlje. Počeli su vazdušni napadi na vojne ciljeve Savezne Republike Jugoslavije, zatim su se ti opaki udari preusmerili i na civilne i privredne objekte.

Sirene su se čule 11 nedelja, čak 78 dana,a  materijalna šteta koja je načinjena bombardovanjem je bila je ogromna. Šteta pričinjena tokom tih 11 nedelja procenjuje se na više desetina milijardi dolara.

21 godina od NATO bombardovanja

Koje zemlje su bile NATO učesnice u bombardovanju 1999?

Zemlje koje su bombadovale SRJ bile su: Engleska, SAD, Italija, Španija, Turska, Portugalija, Kanada, Francuska, Nemačka, Norveška, Holandija, Belgija, Danska.

Prvi dan NATO agresije

Prva raketa gađala je kasarnu u Prokuplju u 19:53 min, gde je na licu mesta poginuo Boban Nedeljković, prvi vojnik vojske Republike Jugoslavije. Nakon 2 minuta od prvog napada, pogođeni su svi vojni objekti u Prištini. Već  u 20:05 min u Kuršumliji je pogođen podzemni bunker. U tom napadu  su poginula jedanaestorica  vojnika koja su se tamo zadesila. U Vrbici, 5 minuta kasnije bombe su pale na kasarnu. Batajnički vojni objekti pogođeni su u 20 časova i 38 minuta. To je bio samo početak u roku od nepunih sat vremena, a samo možemo zamisliti šta se izdešavalo do 10. Juna. 10. Juna 1999.godine, NATO bombardovanje je konačno završeno. Okončano je nakon što je potpisan vojno – tehnički sporazum u kojem se govori o povlačenju jugoslovenske policije I vojske sa Kosova i Metohije. Tog istog dana u Savetu bezbednosti je usvojena Rezolucija 1244 – tu je odobreno međunarodno civilno i vojno prisustvo u SFJ, u pokrajnu upućeno je čak 37.200 vojnika iz 36 zemalja sveta, čiji je zadatak bio čuvanje bezbednosti, mira i da se obezbedi povratak izbeglih, sve dok se ne definiše autonomni status.

 

Štete i brojke poginulih u NATO bombardovanju

21 godina od NATO bombardovanja

Po poslednje objavljenim zvaničnim podacima je ubijeno 1.008 policajaca i vojnika. Oboreno više desetina letelica. Porušeno je i oštećeno oko 25.000 stambenih objekata, 595km pruga, oko 470km puteva.

Tokom bombardovanja izvršeno je 995 udara na objekte širom Jugoslavije, čak 1.150 borbenih aviona lansiralo je oko 420.000 raketa.

Bombardovane su rafinerije u Novom Sadu I Pančevu, tada su upotrebljene grafitne bombe kako bi onesposobile elektroenergetski sistem.

Oštećeno je 19 bolnica, 14 aerodroma, 18 vrtića, 69 škola, 20 doma zdravlja, 44 mosta, dok je 38 mostova srušeno.

Pored starijih, stradala su i deca. Dvogodišni Marko i trogodišnja Milica bili su najmlađi od ostale 79 dece koje su nastradale u ovom nemilosrdnom događaju.Mala Milica je nastradala tako što joj je bomba upala u dom i zauvek stopirala njeno odrastanje, dok je Marko takođe poginuo u tatinom naručju, koji je pokušavao da ga zaštiti.

Nema tog grada u Srbiji gde nije pala ova bomba života ili smrti.

U Beogradskom Muzeju vazduhoplovstva sačuvani su ostaci od srušenih krstarećih projektila, letilica bez pilota, kao i aviona F – 16 ; F – 117

 

Ostale blog tekstove možete pročitati ovde.

Ostavite odgovor