Istorijat Blagoja Jovovića – Atentat na Pavelića

– Istorijat Blagoja Jovovića – Atentat na Pavelića –

Rodjen je 1922. u Kosiću kod Danilovgradu u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca a preminuo 2. juna 1999. u Argentini. Prvenstveno je bio vlasnik hotela crnogorskih Srba ali se ipak više proslavio kao učesnik Drugog svetskog rata u Jugoslaviji. Na početku na strani partizana a potom i na strani četnika. Poznat je po pokušaja atentata na Antu Pavelića 10. Aprila 1957. godine.

Porodica

Otac i majka su mu bili Jova i Raduša. Oženio je Argentinku, Gladu, sa kojom je imao ćerke Mariju i Gabrijelu i sina Gavrila.

Ratovanja

Odlikovanje je dobio kada je bez ičije komande pucao na Nemce za vreme Aprilskog rata.

U junu 1941. učestvovao je u ustanku protiv fašističke Italije i sila Osovine.

Partizani

Izabran je za komandira Kosićkog partizanskog odreda, sa svojim odredom krenuo je u napad na Baja Stanišića pod naredbom Ivana Milutinovića. Blagoje se povukao jer nije hteo da učestvuje u bratoubilačkom sukobu.

Četnici

Komunisti su 1942. bili proterani iz Crne Gore

Bio je premešten 1943. od Baje Stanišića kod kapetana Jakova Jovovića i tamo izabran za vodnika u štapskoj četi. Takođe je te godine učestvovao u bitkama protiv komunističkih strana u Hercegovini.

Godine 1944. nalazio se u delegaciji koja je išla u Italiju zbog pregovora sa Englezima, sa predsednikom Dušanom Vlahovićem i potpredsednikom Jakovom Jovovićem .

Atentat na Pavelića

Planom ubistva Ante Pavelića se prvenstveno bavio Jakov Jovović njemu se pridružio njegov brat Blagoje Jovović oa zatim i Milo Krivokapić.

Dana 9. aprila 1957. godine Pavelić je izašao u šetnju sa ženom i decom pa su se planovi oko atentata poremetili jer je taj dan trebalo da se izvrši atentat.

Dana 10. aprila 1957. godine Pavelić izlazeći iz omnibusa oko 9h uveče, posumnjao je na svog prvog pratioca okrenuo se ka Blagoju i ispalio par metaka ka njemu. Blagoje je krenuo za njim i ispalio par metaka ka njemu od kojih su ga 2 pogodila. Učesnici atentata vratili su se kod prijatelja u gužvu odakle su samo posmatrali dalji tok situacije. Pavelića nisi mogli da spase zbog njegove hronične bolesti ( bolovao je od šećera ) i preminuo je u Madridu 28. Decembra 1959. godine. Pre nego što je preminuo dok ga je policija ispitivala rekao je da je njegovo ubistvo zakuvala jugoslovenska ambasada po naređenju Titove tajne policije.

Godine 1999. kada je Blagoje doputovao nazad u svoju otadžbinu susreo se sa mitropolitom Amfilohijem Radovićem i tom prilikom je priznao da je on učestvovao u atentatu na Antu Pavelića. Ta vest se vremenom dalje proširila i više nije predstavljalo tajnu ko je pucao na Pavelića 10. Juna 1957. godine.

Mišljenje ljudi o Blagoju Jovoviću

Zagorska ulica u Zemunu preimenovana je u ulicu Blagoja Jovovića, kao i za sve o ovoj odluci mišljenje je bilo podeljeno. Neki ljudi su mislili da je Blagoje pravedno postupio, dok su neki mislili da davanje imena ulice po tom čoveku znači da Beograd podržava uzimanje pravde u svoje ruke.

Ako smatrate da je Blagoje Jovović postupio ispravno što je izvršio atentat na vođu ustaškog pokreta i ratnog zločinca i podržavate njegovu odluku možete pogledati ove linkove sa našeg sajta i poručiti majcu sa njegovim likom koju možete nositi sa ponosom: