Top 5 najvećih vojnih promašaja u istoriji

Top 5 najvećih vojnih promašaja u istoriji – bitke koje su na neki način obeležile čovečanstvo, da li Vi imate neku koju bi posebno istakli?

BITKA KOD KARANSEBEŠA

Dogodila se tokom noći godine i tada je austrijska vojska izgubila 10.000 vojnika jer je slučajno napala samu sebe. Austrijska konjica je prešla reku Tamiš da izvidi situaciju i da proveri da li je osmanska vojska došla. Umesto Turaka sačekala ih je grupa Roma koja im je ponudila rakiju, i vojnici su se napili. Ubrzo potom došla je i pešadija. Jedan od vojnika je ispalio hitac i obe grupe austrijske vojske ušle su u unakrsnu vatru. Kako je vojska u Austriji bila sačinjena od različitih nacija, komande oficira ,,HALT, HALT’’, vojnici su razumeli kao ,,ALAH, ALAH’’ pretpostavljajući da su došli Turci i vojnici su se međusobno poubijali. Nakon par dana osmanska vojska je došla i zatekla 10.000 mrtvih austrijskih vojnika, što ju je mada zbunjenu, navelo da proglasi pobedu. Oruže koje se koristilo je pre svega puška, revolveri, noževi, duge sablje za borbu prsa u prsa. Od mehanizacije je najviše korišćenja konjica sa opremljenim konjima sa dodatnom opremom i sanitarnim materijalima za dopune, municije i hrane.

BITKA KOD AKCIJUMA

Bitka koja je zaslužna za nastajanje Rimskog carstva. Vodila se između Marka Antonija i Oktavijana Avgusta 31. godine pne. Snage te dve vojske su bile relativno jednake, ali je Kleopatra, koja se borila na Antonijevoj strani, sa svojih 60.000 brodova odjednom pobegla. Antonije je sa manjim brodom krenuo ka Kleopatri, ostavivši svoju vojsku na frontu. Izgladnela i demoralisana vojska je gubila bitku i kasnije predala rat. Antonije je posle dezertiranja njegove vojske izvršio samoubistvo, dok je Kleopatra pokušala da pregovara sa Oktavijanom, mada je zbog neuspešnih pregovora i ona izvršila samoubistvo. Pustila je da je ujede zmija otrovnica. Oružje koje se koristilo osim oklopne konjice, pomenutih bojnih brodova, korišćena su duga jaka koplja, rimski kratki mačevi, noževi svih vrsta, bodeži, kao i oklopi kod rimskih vojnica, veružnjače, šlem tj. zaštitna kaciga.

BITKA KOD TERMOPILA

Ova bitka je vojni promašaj za Persijance, jer je grupa spartanskih vojnika zadala neočekivano veliki udarac Persijancima. Dogodila se 480 p.n.e. u sklopu Grčko-persijskih ratova. Grčka strana brojala je oko 6000 vojnika od kojih je 300 bilo Spartanaca, dok je persijska vojska bila 30 puta brojnija. Spartanski car Leonida odlučio je da otpusti Grčke vojnike i da sa svojih 300 vojnika oslabi persijsku vojsku. Iako nijedan Spartanac nije preživeo, 300 vojnika je nanelo velike gubitke Persijancima. Ovo je dokaz da teren, strategija, motiv i disciplina bitno povećavaju snagu vojske. Dobro poznata oprema spartanske vojse je bila veliki zaštitni štit, kratni grčki spartanski mač, veliko i jako koplje, često masivno. Ostale sprave kao buzdovani, bičevi, konjenici, kamile, i ostala prateća oprema, azijski zakrivljeni mačevi, luk i strela, samostreli tog vremena.

BITKA KOD HERAKLEJE

Poznatija kao Pirski rat. Borba se vodila između Grka iz Epira i Rimljana 280. godine p.n.e. Rimsku vojsku predvodio je Levin, a grčku Pir. Pir je pobedio u bici, ali je pretrpeo ogromne gubitke u svojim redovima, pa je tako i nastala složenica – PIROVA POBEDA koja opisuje pobedu uz preveliku cenu. Oružje koje se koristilo je oštri noževi, koplja za bacanje, lukovi i strele kao ofanzivno ubojito oruzije, i konjica po potrebi sa oklopima, vojska je imala zaštitne rimske prsluke sa veružnjačama.

MARIČKA BITKA

Odigrala se 1371. godine između Osmanskog carstva i srpskih snaga. Srpsku vojsku je predvodio Vukašin Mrnjavčević koji je poginuo tom prilikom. Srpska vojska je bila neuporedivo brojnija sa 65.000 vojnika, dok su Turci imali jedva 15.000. Istoričari tvrde da je srpska vojska tada bila najbolja i najmoćnija vojna formacija Evrope. Međutim, Turci su nadmudrili srpske vojnike, jer su dobro poznavali srpski mentalitet i napali su Srbe noću. Srpski vojnici bili su mamurni od pića, umorni i iznenađeni napadom, pa se Turci odneli pobedu. Marko Kraljević, Vukašinov sin, nakon ove bitke postaje turski vazal. Poznato je da je srpski oklopni vitez tog vremena posedovao konja, štit, kacigu, veliki viteški mač, na leđima je nosio luk i strelu sa obijitim vrhom, druga strana je posedovala turske zakrivljene i veoma oštre mačeve, kratke kame, štitove po potrebi, sa mnogo koreografije i vojnih bleštabih zastava.