Oprema i Vojska u Doba Nemanjića

– Oprema i Vojska u Doba Nemanjića –

Vojska u srednjem veku je bila oslonac države i od nje je zavisila njena stabilnost i opstanak. Srbi su poznat kao hrabar, neustašiv i borben narod, koji je i sa neustrašivim vojskama ulazio u sukobe. Srpska vojska u doba Nemanjića može se podeliti u baštinsku, pronijarsku najamničku, zamaničku i krajišku.

Baštinska vojska

Činila je najveći deo vojske. U vojsku su spadali imućni ratnici, vlastela i zapovednici. Vlasnik baštine je bio dužan da na poziv vladara sa okupljenom vojskom podje u rat. Brojnost vojske je zavisila od veličine zemljičnih poseda ( baština ). Vojnici su se birali po snazi, hrabrosti, požrtvovanost, spremnosti, odanosti, ratobornosti… Baština je imanje nasleđeno iz prošlosti ( očevina ili dedovina ).

Pronijarska vojska

Jedina razlika od baštinske vojske je u tome što je u pitanju pronija a ne baština. Pronija je bilo imanje koje su zasluženo vlastelini ili crkva dobijali od države bez prava svojine.

Najamička vojska

U njih su se ubrajali Kumani, Turci, Tatari, Španci i Ugri. Bili su najbolje uvežbani i opremljeni. Njeni pripadnici su uglavnom služili kao konjanici.

Zamanička vojska

Nalazila se u okviru baštinske i pronijske. Delovala je samo kad je morala, kada je cela država bila u opsanosti i kada je borba bila neizbežna.

Krajiška vojska

Predstavlja opštu vojnu obavezu na nivou krajišta ( pograničnih oblasti ), sazivala se češće nego zamanička.

Poznati vladari koji su se pokazali kao dobri ratnici:

Milutin, Stefan Dušan, Stefan Dečanski i Stefan Lazarević.

Ratna oprema

Opremljenost pojedinca je zavisila od položaja u društvu i visini funkcije.

Pešaci – su bili najslabije opremljeni, od opreme su posedovali štit, koplje i mač.

Konjanici – su imali koplje, dug mač, metalni oklop i buzdovan, čak su i konji kod bogatijih bili opremljeni pancirnim pokrivačem.

Za odbranu je vojska koristila: kacigu, pancir, štit, gvozdene narukvice i lančaru.

Najači deo srpske vojske u doba Nemanjića činili su oklopnici ( oklopljena konjica koji su činili vitezovi ).

Veoma pametna taktika naših predaka bila je tošto su koristili strele premazane biljnim otrovom, koje bi istog trena ubile neprijatelja a ne samo ozledile. Lukovi su se pravili najčešće od drveta ali su u upotrebi bili i lukovi od koske ili roga.

Po oklopu se takođe moglo videti na kojoj je ko bio poziciji i kakve je prihode imao. Vladari i vlastela su imali ukrašene oklope.

Vojna taktika

Prvi deo plana je napad strelaca na prve redove protivničke vojske. Nakon toga u juriš bi krenula konjica i zajedno sa njom bi krenuli i oklopnici. Na samom kraju bitke bi došla pešadija. Ovakvu strategiju srpske vojske je retko koja vojska pobedila iakose srbija upuštala u sukobe sa mnogo večim carstvima i jačim silama od njega.