Ruso i Revolucija – Istorija Civilizacije

– Ruso i Revolucija – Istorija Civilizacije –

Zašto posedovati ovu knjigu

Ovaj tom je ključna veza između ideje i istorije; držati ga znači imati pri ruci razlažući dokument o tome kako filozofija jednog čoveka i društveni potresi oblikuju čitave nacije. Durant vodi čitaoca kroz porodične, kulturne i političke sile koje su stvorile i razumele Rusoa, prikazujući kako njegove teorije o prirodnoj slobodi i društvenom ugovoru prelaze sa papira u revolucionarne prakse.

Knjiga nudi panoramu Evrope u preseku ideja i događaja i daje kontekst francuskoj revoluciji kao istorijskoj neizbežnosti.

Ko će je najviše želeti

• Istoričari i studenti revolucija koji traže sintezu ideja i pokreta.
• Filozofi i politički teoretičari koji žele da prate praktične posledice političkih teorija.
• Nastavnici i predavači koji trebaju jasan, narativan pregled epohe za učionicu.
• Pisci, scenaristi i dizajneri koji traže dramatične istorijske motive i psihologiju mase.

Kako će promeniti čitaoca

Čitalac će povratiti osećaj za uzročno-posledične veze između misli i događaja; umesto da Rusoa vidi kao izolovanog mislitelja, videće ga kao akcelerator promena u društvima pod pritiskom. Knjiga razvija sposobnost da se prepoznaju kulturni i institucionalni uslovi u kojima ideje postaju revolucije, što pomaže u tumačenju savremenih političkih pomeranja.

Kratki savet za korišćenje

• Počni od poglavlja o Sedmogodišnjem ratu da razumeš kontekst koji je predhodio intelektualnim previranjima.
• Uporedi odeljke o Volteru i Rusou da uočiš razlike između kritike i konstruktivne teorije.
• Koristi poglavlja o južnoj i severnoj Evropi kao modele za analizu regionalnih varijacija revolucija i kulturnih reakcija.

Kratak opis knjige

Ruso i revolucija – Istorija Civilizacije bazira se na dežavanjima u Francuskoj i u ostatku Evrope u periodu stvaranja Žan Žak Rusoa i tokom Francuske revolucije. Sam početak se hronološki nastavlja na prethodne tomove, ali se kao i ostale knjige iz edicije Istorija Civilizacije može čitati zasebno.

Ovaj tom enciklopedijskih izdanja Vila Djuranta Istorija Civilizacije dobio je i Pulicerovu nagradu 1968. godine. Prvo poglavlje nas upoznaje sa događajima iz Sedmogodišnjeg rata, dok se drugo poglavlje bazira na razlikama i sličnostima dvojice savremenika: Voltera i Rusoa.

Treće poglavlje: Katolički jug govori o kulturnim i političkim dešavanjima u tadašnjoj Italiji, Španiji i Portugalu, ali i o austrijskom vunderkindu – Mocartu. Četvrto poglavlje se bavi Slovenskim narodima i prisutnosti Osmanlija u tom delu Evrope, kao i o vladavini Katarine Velike u Rusiji.

Peto poglavlje je posvećeno protestanskom severu kao i Kantovom filozofskom radu. Džonsonova Engleska kao i krah francuskog feudalizma predstavljaju teme iz poslednja dva podnaslova knjige.