Vlast i Društvo Za Vreme Nemanjića

– Vlast i Društvo Za Vreme Nemanjića –

– Vlast –

Udeone kneževine

Vladari su delili vlast sa braćom, sinovima, stričevima u nekim slučajevima i sa sinovcima. Udeoni knezovi su učestvovali u odlukama vladara i dobijali udeone kneževine, koje su se nazivale i čest otačastva, na upravu. Vremenom su im uticaj i moć slabili i udeone kneževine su ukinute do polovine XIII veka.

Kefalije su se nalazile na čelu vojnih i civilnih poslova u gradu, preuzeti su iz vizantijske administracije.

Titule vladara

Srbija je bila monarhija kao i većina srednjovekovnih država…

Titule su bile:

Veliki župan – do 1217

Kralj – od 1217 do 1346

Car – od 1346 do 1371

Vladareva vlast je bila neograničena, odlučivao je kada će početi rat, sklapao je mir, bio je vrhovhni zapovednik vojske, vrhovni sudija i zakonodavac. Ipak iako mu je vlast bila neograničena za važna pitanja je nastojao da dobije podršku državnih sabora ( skup najcenjenijih predstavnika vlastele i crkvenih velikodostojnika ).

Uzdizanje države

Uzdizanje države se ogledalo u kovanju novca. Kralj Radoslav je prvi kovao novac od bakra, u vreme Uroša I prešlo se na kovanje novca od srebra.

Dušanova država je bila podeljena na kraljevsatvo i carstvo: kraljevstvo je obuhvatalo sve teritorije severno i zapadno od Skoplja a carstvo sve teritorije južno i istočno.

– Društvo –

Vlastela

Imala je najveće povlastice, brinuli su se o funkcionisanju dvora, izvršenju vladarevih zapovedi i činili su glavni deo vojne snage Srbije. Njihova moć je počivala na zemljišnim posedima ( baštine i pronije ). Podeljena je na krupnu vlastelu ( velmože ) i sitnu vlastelu ( vlasteličiće ).

Sveštenstvo

U sveštenstvo su se ubrajali crkveni velikodostojnici, monasi i sveštenici. Bili su iz raznih društvenih slojeva od vlastele do nižoh slojeva.

Zavisno stanovništvo

Sebri – nisu bili vlastela

Otroci – robovi

Meropsi –zavisni zemljoradnici

– Svakodnevni život –

Domaćinstva

Kuće su bile veoma skromne i izgledom podsećale na zemunice, brvnare ili kolibe.

Po odeći su se ogledale klasne razlike. Niži slojevi su nosili jednostavnu odeću i opanke dok su viši slojevi nosili raskošne i skupe materijale i nosili su obuću od jareće, ovčije ili volovske kože.

Trgovina

Narod je imao veće prihode samim tim je novac bio u većoj upotrebi i država je ulazila u veću međunarodnu razmenu.

Zemljoradnja

Imali su veoma pametan način rada zasejavali preskakali su svaku 3. parcelu, kako bi zemlja povratila svoju plodnost i odmorila se.

Stočarstvo

Upravo preko proizvoda kao što su koža, vuna, sir ili meso je došlo do uključivnja srpskih zemalja u međunarodnu trgovinu. Gajenje životinja je bilo zastupljeno u manastirima i posebnu vrstu stočarstva su negovali Vlasi.